U vreme kada se i Francuska suočava s optužbama o rasnoj nepravdi, izbila je snažna debata o ukidanju zabrane prikupljanja podataka o rasnoj pripadnosti građana, s argumentom pristalica da bi se time došlo do prave slike diskriminacije manjina, dok protivnici tvrde da je takav predlog suprotan egalitarističkim vrednostima francuske republike, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Predsednik Emanuel Makron je u ponedeljak izgleda spuštenog garda dočekao predlog portparolke vlade, jedne od najistaknutijih crnih osoba u francuskoj politici, za uklanjanje decenijama starog tabua o prikupljanju statističkih podataka o rasi, ocenjuje Rojters.
Francuska prilikom popisa stanovništva, objašnjava Rojters, ne postavlja pitanja o etničkoj pripadnosti, nacionalnom poreklu ili veri, što je deo nacionalne ideologije koja potiče iz Francuske revolucije da država mora da izbegava takve distinkcije kako svi građani bili ravnopravni.
Međutim, u vreme kada su Francuzi izašli na ulice da iskažu solidarnost s protestima protiv rasizma u SAD, portparolka Sibet Ndiaje napisala je u listu Mond da takva politika otežava borbu protiv rasizma u Francuskoj.
Rođena u Senegalu, Ndiaje je među najistaknutijim Makronovim saveznicima i bila je njegova portparolka godinama pre nego što je postao predsednik, ukazuje Rojters.
Ipak, zvaničnik u kancelariji predsednika je brzo odbacio njen predlog, navodeći da "to nije debata koju predsednik želi da otvara u ovoj fazi", dodaje Rojters i ističe da Makron želi da pitanje rase drži pod kontrolom, a da se fokusira na planove za obnovu privrede posle krize korona virusa.
Ndiaje (40), koje je emigrirala iz Senegala kada je imala 16 godina, pokrenula je spor u kabinetu kada se založila da se ljudi pitaju o njihovom etničkom poreklu, nasuprot zakonu, ali i egalitarističkim vrednostima zemlje, piše Tajms, ukazujući da je do poziva za legalizaciju statistike o etničkom poreklu došlo u vreme debate o obimu diskriminacije u francuskom društvu.
Već, kako ističe britanski list, napete tenzije posle smrti crnca Džordža Flojda u SAD, eskalirale su u Francuskoj u ponedeljak kada je na severu zemlje vandalizovana statua generala Šarla de Gola s natpisom "gonič robova". Incident, koji se desio tri dana uoči odlaska Makrona u London na obeležavanje 80. godišnjice De Golovog govora na BBC-ju kojim je pozvao Francuze na otpor nacistima, izazvao je opšte negodovanje.
Zagovornici statistike o etnicitetu kažu da je bez nje, na primer, teško odrediti procenat rukovodilaca u kompanijama koji nisu beli, dok protivnici tvrde da bi pokušaji klasifikovanja stanovništva u etničke kategorije mogli biti opasni za zemlju koju već muče rasne tenzije, navodi list i ukazuje da se smatra da bi francuski republikanski sistem trebalo da prevazilazi rasne i etniče razlike.
Ndiaje je u Mondu navela da bi statistika o etničkoj pripadnosti omogućila objektivnu sliku diskriminacije i objasnila da odsustvo takvih podataka omogućava radikalnim aktivistima da tvrde da je rasizam sveprisutan, a desničarima da uopšte ne postoji.
Francuska je po ustavu sekularna, demokratska i socijalna republika, ali su u stvarnosti etničke manjine suočene s velikim preprekama, ističe Tajms, navodeći da je nedavno objavljena lista od 100 biznismena mlađih od 40 godina koji su opisani kao francuski "ekonomski lideri sutrašnjice", ali da niko od njih nije crnoput, dok je jedna studija iz 2013. procenila da je među crncima nezaposlenost za šest odsto viša nego u ostatku populacije.
Ndiaje je digla glas protiv tabua u Francuskoj, izazvavši žestoki politički spor, piše Dejli telegraf i ističe da je predlog portparolke brzo kritikovan s različitih strana.
Zakon iz 1978. koji zabranjuje francuskoj državi da prikuplja podatke o etničkom poreklu imao je za cilj da obezbedi ravnopravan tretman svih građana, ali je, dodaje britanski list, Ndiaje rekla da je njegova posledica zapravo gušenje javne debate o rasizmu.
Portparolka vlade je čak i među kolegama u kabinetu izazvala gnev predlogom da se rasa uključi u nacionalnu bazu podataka kako bi se realnost mogla videti kakva je, ističe agencija Frans pres.
Ndiaje je navela da bi Francuska trebalo da ima iskren pogled u "zastupljenost ljudi druge boje kože u javnom, političkom, ekonomskom i kulturnom životu" zemlje.
Rasa je, kako navodi AFP, osetljivo pitanje u Francuskoj, zemlji s dubokim ožiljkom sećanja na višijevsku vladu koja je Jevreje privodila i slala u nacističke koncentracione logore.
Šef Ndiaje, Makron je rekao da "u ovom trenutku" ne želi da se vraća na to pitanje, dok je njegov savetnik za AFP rekao da predsednik "podržava konkretne mere za borbu protiv diskriminacije umesto nove debate o temi koja verovatno neće doneti brze i vidljive rezultate".
Predlog Ndiaje su kritikovali članovi kabineta, uključujući ministra finansija Bruna le Mera i ministra za budžet Žeralda Darmanena, ukazuje AFP. Le Mer je rekao da statistika o etničkoj pripadnosti nije saglasna s "francuskim univerzalizmom", dodajući da je francuski građanin Francuz bez obzire na poreklo ili rasu.
Vladino telo Nacionalna savetodavna komisija za ljudska prava navelo je da sakupljanje podatka o rasi nosi rizik stvaranja stereotipa o ljudima.
