Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber izjavio je da ne postoji parlament u Evropi u kojem jedna stranka do te mere dominira kao što je slučaj sa Srpskom naprednom strankom (SNS) i to je jasan signal da se Srbija udaljava od evropskih integracija i vrednosti, kao što su demokratija i vladavina prava.
Komentarišući rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, na kojima je SNS osvojila više od 60 odsto glasova, a još samo dve liste SPS i SPAS ušle u parlament, Biber za Glas Amerike kaže da ga pobeda naprednjaka nije iznenadila.
"Jedno od iznenađenja izbora je da nijedna od stranaka koje su učestvovale, osim jedne poluopozicione stranke, nije uspela da pređe cenzus. Pogotovo što izlaznost nije bila značajno manja nego na prethodnim izborima. Naravno, znamo da izlaznost nije samo želja građana, već i rezultat pritisaka. Ali, sveukupno, čini mi se da nije neki neuspeh u smislu izlaznosti. I to je možda drugo iznenađenje", kaže Biber.
Biber ocenjuje da je ovaj rezultat izbora "više ogledalo Srbije" i da "ništa suštinski nije promenio, zato što već godinama dominira vladajuća stranka sa predsednikom Vučićem, ali je sada još očiglednije".
"Manje se može ignorisati ta situacija da je vladajuća stranka dobila veći broj glasova nego Ujedinjena Rusija u Dumi. U Evropi ne postoji parlament u kojem najveća stranka do te mere dominira. I to je jasan signal da se Srbija udaljava od evropskih intergracija i vrednosti, koje one podrazumevaju vladavine prava i demokratije", navodi Biber i ocenjuje da je "možda najveća promena" što je opozicija izgubila opštine koje su bile pod njenom kontrolom, Šabac i Paraćin".On kaže da su rezultati "očigledni, nemamo opoziciju". "Da su izbori bili fer, bio bi i veći broj glasova za opoziciju. Međutim, vidimo slabu opoziciju i kompletnu dominaciju vladajuće stranke, i, sveukupno, Srbija jeste bliža Belorusiji i Rusiji po rezultatima nego bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi. Čak i Mađarskoj, jer Orban dominira jednu deceniju, ali nema istu dominaciju kao SNS u Srbiji", dodaje Biber.
Biber očekuje "neke oštrije reakcije pogotovo iz Nemačke" i promenu politike EU prema Srbiji. "Dugo je odnos Angele Merkel i Vučića bio pozitivan, ali se to malo promenilo. Merkel je primila Vučiča nedelju dana pred predsedničke izbore, to sada nije bio slučaj. Možda nećemo dobiti oštru reakciju, ali sigurno na nivou diplomata, unutrašnje politike u Nemačkoj i drugim zemaljama EU, biće malo više kritičnih glasova nego do sada. To nećemo čuti od komesara, ali mislim da će se ipak promeniti politika EU prema Srbiji", objašnjava on.
"Ne može da se nastavi sa procesom proširenja i pregovorima kao i do sada, i da se ignoriše činjenica da nema opozicije u parlamentu, nema načina da opozicija kroz institucije učestvuje u političkim procesima u Srbiji, i to je jako teško ignorisati. Ako EU odluči da to ignoriše, to će isprazniti proces evrointegracija od svake vrednosti i sadržaja. Kako možemo da govorimo o vladavini prava u Srbiji koja je preduslov za evrointegracije, ako nemamo institucije koje imaju demokratski legitimitet?", navodi Biber.
On ocenjuje da će biti pritisaka nekih evroparlamentaraca na Evropsku komisiju da više ne sme da ignoriše šta se dešava u Srbiji i da će "mnogo zavisiti od opozicije u Srbiji da li će njihova poruka u odnosu na Evropu biti jasna". "U Severnoj Makedoniji, kada je pre nekoliko godina bio bojkot opozicije za vreme Gruevskog, onda je EU počela veoma sporo da vodi dijalog i da se angažuje. To je potrebno i sada u Srbiji, a okolnosti su gore", podseća Biber.
Povodom teksta Njujork tajmsa da se američka administracija nada da će Vučuću pobeda na izborima dati još malo podsticaja da reši pitanje Kosova, Biber kaže da bi Vučić to uradio pre nekoliko godina da je imao volju i smatra da "srpska vlast i Aleksandar Vučić nemaju interes da rešavaju pitanje Kosova, oni žele da pričaju o tome, ali nemaju ništa od toga".
Kad je reč o sastanku predstavnika Srbije i Kosova i specijalnog izaslanika Bele kuće Ričarda Grenela 27. juna, Biber kaže da "očekivanja treba da budu mala" jer je prema izjavama "jasno da niko ne nudi neko konačno rešenje ni neko priznanje".
"Čini mi se da je to više neki simboličan gest, nešto gde se rukuje i kaže da žele sve najlepše, ali bez ikakvih rezultata. Na kraju krajeva, Grenelov angažman je više zanimljiv za Trampovu predizbornu kampanju nego za neko rešenje za koje su potrebne dugoročne pripreme i zajednički nastup sa EU, a ni jedno ni drugo nismo videli od Grenela", dodaje Biber.
Biber očekuje da će se politika Zapada prema Srbiji i Vučićevoj vladi "promeniti onda kada se shvati da on ne želi da reši pitanje Kosova ozbiljno", i da je to nešto što mu omogućava da skrene pažnju na druge teme, a ne na temu demokratije i vladavine prava.
"Mislim da zvaničnici koji se bave Srbijom, nije to neka tajna, sad je još očiglednije, godinama znaju da se stanje demokratije pogoršava, ali oni su zatvorili oči u nadi da će se rešiti pitanje Kosova. Ako bude jasno da rešavanje pitanja Kosova nije na dnevnom redu, nije nešto što Vučić nudi, to je trenutak kao u vreme Slobodana Miloševića, kada je Zapad shvatio da Milošević nije garant mira i stabilnosti u regionu nego obrnuto, i onda su shvatili da ne može da bude partner", kaže on.
Biber dodaje da se "sada nije stiglo do tog trenutka". "Ali se to približava, jer svojim stalnim igranjem sa Kinom i Rusijom i drugim velikim silama, postaje sve jasnije da Vučić ne želi evropske integracije i ne želi da rešava otvorena pitanja i da je to velika igra koja mu omogućava da ostane na vlasti i dobije podršku i jedne i druge strane", zaključuje profesor Univerziteta u Gracu.
