Negativan uticaj epidemije korona virusa na ekonomiju Srbije biće snažan, a prve analize pokatujuda da bi pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020. mogao da iznosi tri odsto, što će dovesti do gubitka više desetina hiljada radnih mesta i povećanja stope nezeposlenosti na 13 do 14 odsto na kraju godine, pokazala je predstavljena analiza ekonomskog biltena Kvartalni monitor.
"Fiskalna politika takođe će biti pod snažnim uticajem krize. Očekujemo da fiskalni deficit u 2020. bude rekordno visok, između sedam i osam odsto BDP-a, uz povećanje javnog duga sa oko 24 milijarde evra, na početku ove godine na oko 28 milijardi evra na kraju godine", kazao je profesor Ekonomskog fakulteta i glavni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.
Kako je objasnio, to bi bilo povećanje javnog duga sa 52 odsto BDP-a na više od 60 odsto BDP-a.
Arsić je naveo i da se očekuje i nagli zastoj priliva stranih direktnih investicija koje u ovoj godini neće moći da pokrivaju deficit tekućeg računa platnog bilansa, ali ni da doprinesu privrednom rastu u istoj meri kao ranije.
"Očekujemo i da će pandemija uticati na smanjenje obima trgovine sa svetom i to pre svega u segmentu neegzistencijalnih proizvoda, ali će to uticati da se smanji naš defiicit u trgovini sa svetom, kao i deficit u tekućem platnom bilansu", kazao je on.
Podsetio je da je prethodnih godine deficit u tekućem platnom bilansu finansiran prilivom direktnih stranih investicija, kojih neće biti mnogo u toku godine, tako da će taj deficit sada morati da se u većoj meri nego ranije finansira zadušivanjem drževe u inostranstvu, a posledica toga biće značajan porast spoljnog dugakoji će krajem godine biti oko 32 milijarde evra, odnosno oko 70 odsto BDP-a.
