Aja Sofija, građevina iz Šestog veka, tema je rasprave nacionalista, konzervativaca i verskih grupa u Turskoj koje vrše pritisak da se ona opet pretvori u džamiju, i onih koji veruju da bi ona, kao deo zaštićene, svetske baštine na listi UNESKA trebala da ostane muzej koji ističe status Istanbula kao mosta između kontinenata i kultura.
Državno veće - najviši administrativni sud Turske, će odlučiti o zahtevu grupe koja se zalaže za ponovno pretvaranje te nekadašnje hrišćanske crkve iz vizantijskog perioda u džamiju, uspostavljenu pošto su Istanbul, tada Carigrad, osmanske snage osvojile 1453. godine.
Očekuje se da odluka suda bude objavljena možda već danas, ili najkasnije za dve nedelje.
Turska novinska agencija Anadolu prenosi da grupa traži da se poništi odluka Saveta ministara iz 1934. godine kojom je Aja Sofija pretvorena u muzej, jer sumnjaju u autentičnost potpisa osnivača savremene Turske, Mustafe Kemala - Ataturka na tom dokumentu.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan koji predvodi proislamsku stranku, govorio je često o mogućem pretvaranju Aja Sofije u džamiju, ali je naveo da će njegova Vlada čekati odluku Državnog veća, mada su njegove pristalice tamo već priređivale islamske molitve.
Analitičari veruju da populistički lider Erdogan koji je često optuživao sekularnu elitu za sva zla Turske, koristi raspravu o Aja Sofiji da bi posle dve decenije na vlasti učvrstio svoju bazu konzervativnih glasača i skrenuo pažnju sa ekonomskih problema.
"To nije samo debata o zgradi", rekao je Soner Čagaptaj, turski analitičar iz Instituta Vašington. "Ataturk je uspostavio Aja Sofiju kao muzej da bi istakao svoju viziju sekularizacije Turske. A skoro 100 godina kasnije Erdogan pokušava učiniti suprotno".
Za svojih 1.400 godina istorije, Aja Sofija bila je glavna katedrala Vizantijskog carstva, džamija Otomanskog, a muzej u savremenoj, republikanskoj i sekularnoj Turskoj.
Aja Sofija sagrađena 537. godine, u džamiju je pretvorena 1453. godine, za vreme Otomanskog carstva.
U vreme politike sekularizacije Turske koju je vodio njen osnivač Mustafa Kemal - Ataturk, Aja Sofija je 1935. pretvorena u muzej koji danas privlači milione turista godišnje.
Susedna Grčka čiji uticajan deo društva čine proterani žitelji Istanbula i njihovi potomci, a Carigrad je deo grčkog nacionalnog identiteta, u nekoliko navrata je negodovala zbog najava promene statusa Aja Sofije i zahtevala da se njen status istorijskog spomenika mora zadržati.
Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendias izjavio je nedavno o tome da se nada da "predsednik Erdogan neće sprovesti nešto što duboko može nauditi samoj Turskoj".
Turski mediji izveštavaju da Vlada u Ankari razmatra mogućnost da Aja Sofija i dalje bude otvorena za turiste, iako bude pretvorena u džamiju, kako je već sa instanbulskom Plavom džamijom, prekoputa Aja Sofije.
Izgrađena u doba vizantijskog cara Justinijana, Aja Sofija je vekovima bila glavno sedište Pravoslavne crkve, mesto gde su carevi krunisani među bogatim ukrasima od mermera i mozaicima.
Četiri minarete su dodata toj zgradi boje terakote s kaskadnim kupolama, a zgrada pretvorena u sultanovu džamiju 1453. godine, posle osmanskog osvajanja Konstantinopolja koji je preimenovan u Istanbul.
Ta zgrada je kao muzej kapije otvorila 1935. godine, godinu dana posle odluke Saveta ministara Turske koja nosi Ataturkov potpis, njegovim nasleednicima sada sporan.
Islamističke grupe tu simboličku građevinu smatraju samo zaostavštinom osmanlijskog sultana Mehmeta Osvajača i oštro negoduju što je ona muzej.
Velika masa se 31. maja na godišnjicu osvajanja grada, okupila ispred Aja Sofije u molitvi, uz zahtev da ponovo postane muslimanska bogomolja.
U posljednjih nekoliko godina, Turska je dopuštala čitanje iz Kur'ana u Aja Sofiji, u čemu je učestvovao i Erdogan. Ove godine je on, posredstvom video-konferencije, na godišnjicu početka osmanlijske vladavine Istanbulom, predvodio recitovanje "molitve za osvajanje" što je Grčka smesta protumačila kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti.
U utorak, Vaseljenski patrijarh čije je sedište u Istanbulu, Vartolomej Prvi, koji važi za duhovnog vođu pravoslavnih hrišćana sveta, primetio je da je Aja Sofija kao mesto bogosluženja 900 godina služila hrišćanima, a 500 godina muslimanima, i da u savremeno doba, "kao muzej, može služiti kao mesto i simbol susreta, dijaloga i mirnog suživota naroda i kultura, međusobnog razumevanja i solidarnosti hrišćanstva i islama".
Vartolomej je dodao da će "moguće pretvaranje Aja Sofije u džamiju okrenuti milione hrišćana širom sveta protiv islama".
Grčka se takođe snažno protivi pokušajima da se Aja Sofija pretvori u džamiju, tvrdeći da se njen status istorijskog spomenika mora zadržati.
Turski list "Hurijet" i drugi mediji izveštavaju da bi Aja Sofija mogla da se proglasi džamijom na državni praznik 15. jula, kada Turska obeležava četvrtu godišnjicu propalog pokušaja državnog udara.
Čagaptaj, analitičar, rekao je da će pitanje Aja Sofije verovatno "privremeno doprineti Erdoganu da očuva svoju bazu glasača, ...ali ako on ne donese i ekonomski rast, ne može se zamisliti da nastavi da pobeđuje na izborima kao ranije".
