Uprkos ubrzanju letnje turističke sezone i otvaranju turističkih centara posle ukidanja mera ograničenja, veliki broj ljudi i dalje se ne usuđuje da putuje u inostranstvo, birajući pre odmor u svojoj zemlji, čime su međunarodni turizam i radnici zavisni od njega ostali bez velikih prihoda, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).Iako se turizam vraća u južnu Evropu od Portugala do Grčke, obnova je mlaka dok se u neki zemljama pojavljuju nova žarišta korona virusa, piše Njujork tajms, konstatujući da je južna Evropa otvorila svoje granice, ali da u te zemlje ne dolazi puno turista.
Evropljani polako počinju da putuju, mada više unutar svojih zemalja, jer se malo njih usuđuje da ode van granica svoje zemljee, posebno turisti iz Velike Britanije, Nemačke i drugih severnih zemlja koji obično svake godine idu na jug, trošeći milijarde evra, ističe američki list i dodaje da su posetioci s drugih kontinenata retki, pošto je samo 13 zemalja na listi država koje Evropska unija smatra bezbednim.
Na španskim Kanarskim ostrvima većina kreveta namenjenih turistima je prazna, a u Italiji je broj rezervacija daleko smanjen uprkos podsticajima italijanske vlade, dok trajekti ka grčkim ostrvima prevoze manje od polovine ljudi i vozila u poređenju s ranijim godinama, ističe Njujork tajms. List navodi primer da je u prvih 12 dana jula na atinskom aerodromu bilo 75 odsto manje putnika nego prošle godine, s tim što je na 14 regionalnih grčkih aerodroma u zemlji putnika manje za 84 odsto.
Mada su države južne Evrope izašle iz oštrih mera zatvaranja, novi slučajevi u tim zemljama, kao i uvođenje karantina u drugim, povećali su prepreke za turistička putovanja, ističe list.
I druge turističke destinacije popularne među međunarodnim turistima takođe gube velike prihode. BBC navodi da je egipatski ministar turizma Haled el-Anani rekao da njegova zemlja, u kojoj turizam pokriva oko 12 odsto bruto domaćeg proizvoda, dosad gubila oko milijardu dolara mesečno, s procenama da će se gubici nastaviti u narednim mesecima.
Piramide u Gizi koje su godinama privlačile turiste sada su napuštene dok je pandemija ugrozila egipatsku turističku industriju i sredstva za život miliona ljudi, navodi britanski javni servis, ukazujući da je antička lokacija otvorena 1. jula s obaveznim proverama temperature i fizičkim distanciranjem na ulazu, ali da je došlo samo nekoliko Egipćana.
S druge strane, mnogi u sektoru očekuju promene kada se vrati masovni turizam, ukazujući na moguće pozitivne strane s merama za poboljšanje sanitacije i smanjenje gužvi na popularnim mestima. Ipak, ukazuje BBC, turistički vodiči kažu da maske za lice predstavljaju veliki izazov, budući da njihov posao zavisi od neposrednog kontakta i osmeha, dok upozoravaju da će biti teško nositi masku satima u autobusima i drugim zatvorenim mestima.
U mnogim delovima sveta, ljudi opet kreću na odmore, ali ostaju bliže kući, čime podstiču oporavak domaćeg turizma pošto malo njih može da ode na udaljene lokacije, piše Volstrit džurnal.
Pandemija Kovid-19 napravila je prazninu od devet milijardi dolara u međunarodnom turizmu i sektoru putovanja. Mesecima ovog proleća ljudi su jedva mogli da izađu, a kamoli da idu na udaljene destinacije, ističe američki list, dodajući da je to sada povećalo potražnju za putovanja unutar zemalja.
Preokret ka domaćem turizmu je najizraženiji u Aziji, gde se virus prvo pojavio i Evropa beleži identičan razvoj. S druge strane, dodaje Volstrit džurnal, u SAD je takođe došlo do obnove putovanja u zemlji, ali su nedavni skokovi broja zaraženih korona virusom oslabili početni entuzijazam.
Korona virus u Africi ugrožava turizam, ali i opstanak divljeg sveta koji je zavisio od turizma, piše Vašington post.
U afričkim predelima gde se organizuju safari izleti, kako piše američki list, ograničenja putovanja zbog korona virusa znači da su ljudi nestali, a s njima i milijarde dolara vredna turistička industrija u kojoj milioni rade, ali i koja čini osnovu ekosistema simbioze ljudi i divlje prirode – privatne rezervate, koji su od suštinskog značaja za očuvanje divlje prirode u mnogim afričkim zemljama.
U Keniji rezervati čine više od 11 odsto teritorije zemlje, što je više od nacionalnih parkova, ukazuje list, navodeći su ti rezervati u vlasništvu zajednica koje često žive od stočarstva. One dobijaju prihod od turizma od safarija kao nadoknadu za izgubljene pašnjake, dok su se istovremeno umnožili poslovi s novim hotelima i potrebom za rendžerima.
Divlji svet je time postao vredniji živ nego mrtav, čime je obeshrabren krivolov, podvlači Vašington post. Ali sada kada su prihodi od safarija skoro nestali, većina radnika u kenijskih 167 rezervata u vlasništvu zajednica nema prihode, pa su isplate za skoro milion ljudi smanjene ili potpuno suspendovane. Zajednice razmatraju povratak upotrebe pašnjaka, čime bi se mogle ugroziti decenije napora za očuvanje divlje prirode. Dodatni problem je što se usled manje poslova povećava strah od krivolova.
