.U autorskom tekstu za Novi magazin, Šutanovac je naveo da je sada već izvesno da će dijalog Beograda i Prištine biti zvanično nastavljen početkom septembra u Vašingtonu, a da se najavljuje i mogućnost prisustva američkog predsednika Donalda Trampa, što će taj događaj podići na mnogo viši nivo.
"Nakon otkazivanja sastanka zakazanog za 27. jun, administracija Bele kuće će sigurno učiniti sve da ne dođe do ponovnog otkazivanja, bez obzira na razloge i želje pojedinih centara moći. Ono što se mnogi s pravom pitaju jeste da li je najavljeni dijalog koordiniran između SAD i Evropske unije i koji su dometi ove runde pregovora?", dodao je on.
Šutanovac je naveo da Tramp, predizborno uzdrman posledicama pandemije i sukobima širom SAD nakon ubistva Džordža Flojda, povlači poteze koji ga vraćaju u izbornu igru, pre svega na međunarodnom planu i kao primer naveo normalizaciju odnosa Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
"Agilnost i adaptibilnost aktuelne administracije u Vašingtonu postavlja Srbiju u geopolitički nezahvalan položaj, budući da EU očigledno nije spremna da podrži Trampa po pitanju bilo koje inicijative koja bi mu donela prednost pred predsedničke izbore... Sad je već jasno da praktičnost i operativnost specijalnog izaslanika američkog predsednika za dijalog Ričarda Grenela u dobroj meri zamrzava nastojanja specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, što u ovom trenutku dobar deo lidera zemalja EU ne želi da dozvoli, a posebno kancelarka Angela Merkel", dodao je on.
Prema njegovoj oceni, u takvoj vrsti odmeravanja geopolitičkog uticaja najveću cenu, što je već postala praksa, mogao bi platiti Beograd, a verovatno i Priština.
"Deklarisani cilj dijaloga Beograda i Prištine predstavlja potpisivanje sveobuhvatnog, konačnog i pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, i on je uglavnom komplementaran sa interesima i SAD i EU, ali je u kontekstu projekcije geopolitičkog uticaja medijatora veoma konkurentan. Pobeda demokratskog kandidata na predsedničkim izborima verovatno bi doprinela usaglašavanju zajedničkog nastupa SAD i EU, ali bi mogla dodatno da oteža ionako tešku pregovaračku poziciju Beograda", smatra Šutanovac.
On veruje da zastoj u pregovorima o članstvu Srbije u EU takođe usložnjava poziciju srpske strane.
"To se može tumačiti neispunjavanjem obaveza iz poglavlja 23 i 24, ali i činjenicom da EU nije preterano zadovoljna utiskom da bi zvaničnici Srbije mnogo lakše došli do dogovora sa Prištinom uz posredovanje aktuelne administracije Bele kuće. Tu dolazimo do novog problema koji je pred Srbijom, a to su pravosudna reforma, promena Ustava i druge stvari", naveo je on.
Šutanovac je rekao da u analizi ne treba zaboraviti ni uticaj Moskve, kao stalne članice Saveta bezbednosti, i da je tu primetna evolucija od prihvatanja svakog dogovora Beograda i Prištine, do toga da dogovor ne dolazi u obzir ukoliko ga Moskva ne odobri.
"Ovo samo govori u prilog tezi da smo, nažalost, predmet sukoba uticaja moćnih zemalja koje će izvesno trgovati regionalnim strateškim interesima, ne ulažući nikakav sopstveni ulog. Već sada je jasno da će se geopolitičko pozicioniranje u regionu i interesni 'obračun' centara moći definitivno voditi u Beogradu, ali će u dobroj meri zavisiti i od rezultata parlamentarnih izbora u Crnoj Gori", dodao je Šutanovac.
