Početak školske godine donosi neizvesnost roditeljima i dilemu da li da šalju decu u školu ili da se pripreme za onlajn nastavu.
U svakom slučaju, pred njima su brojni izazovi. Ukoliko dete krene u školu uobičajeno, tu se mogu javiti mogući izostanci iz škole zbog zdravstvenih problema, ne samo vezanih za kovid-19, a ukoliko uči od kuće, tusu svakojaki zadaci koje sa sobom nosi obrazovanje na daljinu. Deca, posebno mlađeg uzrasta su nesamostalnija, pa im je potrebno pomagati, intervenisati, objašnjavati, i/ili nadzirati njihov rad, što se neumitno odražava na kvalitet radnog učinka samih roditelja, ukoliko i oni rade od kuće.
Deo roditeljskih nedoumica posledica je još uvek nedovoljno preciznih planova o tome kako će škole raditi. Uz sve napore vlasti da decu vrate u školske klupe, jer to podrazumeva i lakši povratak roditelja na svoja radna mesta, a samim tim i brži oporavak privrede, neizvesnost sa kretanjem broja novozaraženih nikome ne daje garanciju da pripremljeni planovi neće već narednih dana pasti u vodu.
Pripremaju se planovi i mere predostrožnosti, ali treba razmišljati i šta raditi i kako se ponašati ukoliko se dete razboli, ili ukoliko grupa ili škola moraju u dvonedeljni karantin. Znajući kakva je procedura i koliko traje, od inficiranja, prvih simptoma, testiranja, pa do njihove laboratorijske potvrde, to podrazumeva dugo odsustvovanje roditelja sa posla, ili rad od kuće, ukoliko je tako nešto moguće. Tu se onda javlja i mogućnost da se i roditelji inficiraju od dece, pa se pitanja ‘šta ako’, samo dalje nadovezuju.
Do početka školske godine ostalo je još petnaestak dana, pa treba verovati da će većina ovih pitanja biti rešena na zadovoljstvo dece, roditelja, nastavnika, ali i zdravstvenih vlasti.
U Ontariju ove nedoumice umnogome podižu tenzije između sindikata prosvetnih radnika i provincijske vlade.
Premijer Dag Ford kaže da ni najmanje neće razmišljati da zatvori škole, ako dođe do novog skoka broja inficiranih.
