Razlike u primanjima između muškaraca i žena zaposlenih na univerzitetima u Kanadi i dalje izazivaju nezadovoljstvo. To je i razumljivo, zato što njihovi iznosi u kom slučaju nisu zanemarljivi – na godišnjem nivou idu i preko 23 hiljade dolara.
Jedine tri visokoškolske institucije koje su to prevazišle su OKAD Univerzitet, torontski fakultet za umetnost i dizajn, Kapulano Univerzitet i Univerzitet Frejzer Vali, Britanska Kolumbija.
Postoji nekoliko razloga za ovaj problem, za koji se veruje da je nadasve sistemski. Počinje od toga da profesorke sa decom najčešće bivaju prinuđene da se bave važnim, ali manje plaćenim administrativnim i nastavnim poslovima, i mnogo kasnije se uključuju u istraživačke. To povlači za sobom i kasnije napredovanje, koje se održava i na primanja.
I struktura zaposlenih takođe utiče na ove razlike. Sada ima više nego ranije redovnih i vanrednih profesora, među kojima dominiraju predstavnici jačeg pola, a manje docenata i asistenata, gde je više žena.
Poslednjih godina, univerziteti čine napore da se razlike u primanjima ublaže. Na pojedinima su samo žene-predavači dobijale određene povišice ili jednokratnu isplatu, kojom se, makar delimično, ispravlja ova nepravda. No, očigledno je da bi to trebalo da se prati i reguliše redovnije.
Dodatni problem pojavljuje se u odnosu primanja između profesora bele boje kože i pripadnika manjina, pa i o tome treba da se povede računa.
