Srbija nije napravila nikakav napredak kada su u pitanju izborni procesi i pravosudni sistem, dok je ograničen napredak ostvaren na planu borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i reforme javne administracije, ocenila je Evropska komisija u novom izveštaju o napretku u evrointegracijama.
U sažetku izveštaja koji se odnosi na Srbiju, konstatuje se da iako je uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, nije obezbeđeno njegovo sprovođenje, kao ni sprovođenje usvojene medijske strategije, niti je ostvaren napredak na terenu za poboljšanje ukupnog okruženja za slobodu izražavanja.
U Srbiji postoje ozbiljni nedostaci u oblasti javne uprave, pravosuđa i rada parlamenta, a neophodno je i da srpske vlasti dijalogom sa opozicijom i drugim političkim faktorima reše manjkavosti u izbornom procesu, navodi se u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid.
Evropska komisija je ocenila da pravosuđe u Srbiji poseduje određeni stepen pripreme ali da u periodu na koji se odnosi izveštaj nije zabeležen nikakav napredak. U izveštaju se konstatuje da je ustavna reforma pravosuđa obustavljena do posle izbora 2020. što je ozbiljno uticalo na usvajanje zakona koji treba da garantuju punu nezavisnost pravosuđa.
"Postoji ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe koji omogućava sadašnje zakonodavstvo", navodi se u izveštaju.
U oblasti reforme javne uprave Srbija je umereno pripremljena, ali nije postignut nikakav napredak kada je reč o ogromnom broju visokih rukovodilaca koji posao obavljaju kao vršioci dužnosti, a ozbiljno zabrinjava i odsustvo transparentnosti i poštovanja procedure zapošljavanja viših rukovodilaca javne uprave prema zaslugama, ocenila je EK.
U izveštaju se navodi da novi parlament Srbije karakteriše ubedljiva brojčana nadmoć vladajuće partije i odsustvo isinske opozicije, što je "situacija koja ne doprinosi političkom pluralizmu u zemlji". Ukazuje se da su u prethodnom sazivu učinjeni neki koraci kako bi se unapredio rad parlamenta, kao što je smanjivanje broja hitnih postupaka i obstrukcija, ali da je u debatama korišćen "zapaljivi rečnik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji imaju drugačije političke poglede".
U izveštaju se ocenjuje da Srbija mora da "ojača efikasnost, nezavisnost i transparentnost parlamenta, uključujući i ulogu i prerogative parlamentarne opozicije, kako bi se obezbedili mehanizmi kontrole koji su neodvojivi deo demokratskog parlamenta".
Komisija ocenjuje da u Srbiji novi saziv parlamenta i političke snage treba da nastave međupartijski dijalog pod vođstvom Evropskog parlamenta, kako bi unapredili parlamentarne standarde i postigli širok partijski i društveni konsenzus u reformama vezanim za put u EU.
EK se u izeštaju osvrnula i na izbore u Srbiji, ocenjujući da su učesnici "imali mogućnost da vode kampanju i da su poštovane osnovne slobode", ali da je "volja birača bila ograničena ogromnim prednostima vladajuće partije i promocijom vladine politike u većini najvećih medija".
Ukazuje se da su bez odgovora ostale brojne preporuke OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Dodaje se i da je ključno da srpske vlasti blagovremeno pre narednih izbora povedu transparentan dijalog o izbornim uslovima sa političkim partijama i drugim zainteresovanim stranama.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija tokom izveštajnog perioda "ostvarila ograničen napredak" i dostigla "određeni nivo pripremljenosti", ali da sveukupno korupcija ostaje pitanje koje zabrinjava.
Preduzeti su operativni koraci za jačanje mandata i obezbeđivanje nezavisnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kao i jačanje njenih kapaciteta u sprovođenju zakona o sprečavanju korupcije nakon stupanja na snagu u septembru 2020. godine, navodi se u tekstu.
U izveštaju se takođe dodaje da je broj okončanih slučajeva korupcije na visokom nivou smanjen u poređenju s prethodnim godinama i da Srbija treba da poveća napore i pojača prevenciju i suzbijanje korupcije.
Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, EK je takođe ocenila da je Srbija u posmatranom periodu dostigla određeni nivo pripremljenosti i ograničeni napredak koji se odnosi pre svega na strukturalne reforme i međuagencijsku saradnju, ali da sveukupno, Srbija tek treba da uspostavi uverljive rezultate o efkasnim istragama, krivičnim progonima i pravosnažnim presudama u slučajevima teškog i organiziranog kriminala, što bi dovelo i do većeg oduzimanja imovine.
Takođe, Srbija treba da pojača napore u demontiranju velikih i međnarodno aktivnih kriminalnih organizacija, navodi se u dokumentu.
U oblasti osnovnih prava, EK je ocenila da je u Srbija uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali još treba obezbediti njegovo dosledno i efikasno sprovođenje, treba ojačati institucije za ljudska prava i garantovati njihovu nezavisnost, uključujući i kroz dodelu potrebnih finansijskih i ljudskih resursa.
EK u izveštaju konstatuje i da je Srbija je usvojila novu medijsku strategiju koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i identifikuje glavne izazove povezane sa slobodom medija u Srbiji, ali ukazuje da sprovođenje nove strategije još nije počelo i da još nije ostavren napredak na terenu za poboljšanje celokupnog okruženja za slobodu izražavanja.
U izveštaju se navodi i da su slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje izvor ozbiljne zabrinutosti, kao i da tek treba da se uspostavi transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele javnih sredstava, posebno na lokalnom nivou.
Podseća se i na ocenu ODIHR da je tokom predizborne kampanje većina novina i TV kanala s nacionalnom pokrivenošću promovisala vladinu politiku, dok je nekolicina medija koji su nudili alternativne poglede imala ograničen domet pa nisu pružili efikasnu protivtežu, što je ugrožavalo raznolikost političkih stavova dostupnih preko tradicionalnih medija, preko kojih se informiše većina birača.
Po pitanju politike prema migrantima u izveštaju se navodi da je Srbija nastavila značajno da doprinosi upravljanju migracijskim tokovima prema EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU. Takođe je nastavila efikasno sprovođenje strategije integrisanog upravljanja granicama i akcionog plana.
