Iako je poslednjih godina u Evropi opao broj terorističkih napada povezanih s militantnom organizacijom Islamska država, nedavni napadi u Austriji i Francuskoj ukazuju da pretnja nije nestala i ističu potrebe novih rasprava o pooštravanju kazni osuđenim za terorizam i drugim pitanjima poput krijumčarenja oružja s Balkana, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
U poređenju s drugim evropskim zemljama, Austrija je dugo bila pošteđena najgoreg oblika terorističkih napada koji muče Evropu od pojave takozvane Islamske države, piše Tajms i ističe da pretnja, ali i krijumčarenje oružja, vuče korene iz sukoba na Balkanu.
S više od 300 Austrijanaca za koje se smatra da su otputovali da se bore zajedno s islamističkim ekstremistima u Iraku i Siriji, sada postoji znatna grupa okorelih gerilskih veterana i nezadovoljnih mladića muslimana koji bi mogli biti podložni propagandi IDIL-a.
Veruje se da se najmanje 100 od ovih boraca vratilo kući, a neki su i dalje na slobodi, dodaje Tajms. Te mlade osobe su - svaka peta mlađa od 21 godine - većinom migranti druge generacije poreklom iz Čečenije, Turske i s Balkana.
Austrijski mediji izvestili su da je napadač kojeg je policija ubila dvadesetogodišnjak rođen u Beču čiji su roditelji poreklom iz Severne Makedonije i koji je prema tvrdnjama policije imao dvojno državljanstvo. Bio pristalica Islamske države i prošle godine je osuđen zbog pokušaja putovanja u Siriju.
Još jedan trag može se naći u fotografijama koje je osumnjičeni izgleda objavio na Instagramu neposredno pre napada: jurišna puška Zastava M70, jeftina verzija kalašnjikova jugoslovenske proizvodnje i jedno od oružja koje je obeležilo ratove na Balkanu 90-ih.
Od raspada Jugoslavije region se pojavio kao glavni izvor vatrenog oružja prokrijumčarenog u zapadnu Evropu, ukazuje Tajms.
Većina ubistava džihadista od napada u Briselu 2016. izvršili su usamljeni operateri, što je, dodaje list, navelo neke bezbednosne analitičare da sumnjaju da je sposobnost Islamske države uveliko umanjena njenim vojnim porazom u Siriji. Međutim, događaji u Beču sugerišu da IDIL i dalje može predstavljati značajnu terorističku pretnju, zaključuje londonski list.
Iako su poslednjih godina napadi IDIL-a u Evropi opali, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da je pretnja nestala, piše Gardijan, postavljajući pitanje da li napad u Beču predskazuje povratak u najcrnje dane talasa terorističkog nasilja koji je potresao Evropu između 2012. i 2017. godine.
Tokom tog petogodišnjeg razdoblja, dodaje list, stotine ljudi su nastradale u napadima noževima, mačetama, bombama i automatskim puškama u gradskim centrima, koji imaju mnogo sličnosti s nedavnim napadima u Austriji i Francuskoj. Sve je to, ukazuje Gardijan, bilo krvavo delo mladih evropskih simpatizera Islamske države, kao što se čini da je bila i ova najnovija tragedija.
Gardijan dodaje da je mnogo dokaza da IDIL nastavlja delovanje s pokušajima da potencijalne napadače ili organizatore uvede u Evropu, kao i da je nedavno pozvao pristalice da iskoriste nered koji je u zapadnoevropskim zemljama izazvao COVID-19.
List ocenjuje da je razumljivo što se na Zapadu, u poslednje vreme, manje pažnje poklanja islamskom ekstremizmu. Smrtni slučajevi u Evropi od svih oblika terorizma lani su opali za 70 odsto, a zapadna Evropa zabeležila je najmanji broj incidenata od 2012. Prema najnovijim izveštajima Europola, u EU je 2019. zabeležen 21 plan džihadista u poređenju s 24 i 33 u dve prethodne godine. Od 21, četiri nisu uspela, 14 je onemogućeno, a tri su izvršena, dodaje list.
Napad u Beču verovatno će ponovno pokrenuti raspravu u Evropi koja doživljava novi talas terorističkih napada o relativno kratkim zatvorskim kaznama za neke koji su osuđeni za terorizam kao i šta učiniti s radikalizovanim osuđenicima koji su odslužili kazne, ukazuje Volstrit džurnal.
Kujtim Fejzulaj, osumnjičen za ubistvo četiri osobe u terorističkom napadu u Beču osuđen je prošle godine zbog optužbi za terorizam, ali je pušten ranije iz zatvora jer je, kazale su austrijske vlasti, bio mlad i imao primereno ponašanje, a bio je u i programu deradikalizacije koji je vodila nevladina organizacija.
Iako je bio poznat sigurnosnim službama, Fejzulaj je ipak uspeo da nabavi ilegalno oružje i planira svoj napad neotkriven što, ukazuje list, potcrtava poteškoće s kojima se evropske zemlje susreću u praćenju hiljada ekstremista. Prema agenciji EU Jurodžast, 2017. je prosečna zatvorska kazna u EU za zločine povezane s terorizmom bila pet godina.
Kraće trajanje kazni za osobe osuđene za članstvo u terorističkoj organizaciji, posebno u slučaju mlađih prestupnika koji nisu umešani u ubistva, znači da su evropske vlade morale da oslobode osobe uhapšene posle putovanja ili pokušaja putovanja u Siriju.
To je, dodaje list, prisililo bezbednosne službe širom Evrope da pomno prate ljude koji se smatraju potencijalno opasnima, ali koji ne mogu biti pritvoreni.