Džozef Bajden bi za šeficu Stejt departmenta trebalo da postavi bivšu savetnicu za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, a u Bajdenovoj spoljnopolitičkoj strategiji bi poglavito Evropa trebalo da se posveti Balkanu, Sredozemlju i bezbednosti na istoku prema Rusiji, dok bi se Amerika usredsredila na svoju glavnu opasnost, Kinu.
Kako javljaju izveštači EU medija iz Vašingtona, pored bivše ambasadorke u UN, savetnice predsednika SAD Baraka Obame i savetnice za Bezbednost Suzane Rajs, kandidati za nove čelnike američke diplomatije su i Toni Blinken i Vilijam Berns.
A prema analizi pariskog ogranka Nemačkog Maršalovog fonda za SAD, u Bajdenovoj spoljnopolitičkoj strategiji "stoji da Evropa više treba da se pozabavi Balkanom, Sredozemljem i ruskom pretnjom na istočnom boku Evrope da bi Vašington mogao da se usredsredi na veliku pretnju 21.veka, a to je Kina".
Izvori bliski visokom predstavniku EU Žozepu Borelu i izaslaniku EU za dijalog Beograd-Priština Miroslavu Lajčaku u Briselu su preneli da je još rano da se procenjuje šta tačno smera da uradi nova administracija SAD u politici prema Balkanu, ali su podvukli da se svakako očekuje jasnije i bliža saradnja, a ne "diplomatija na dva koloseka".
Srpski predsednik Aleksandar Vučić je sa Suzan Rajs, tada Obaminom savetnicom, razgovarao polovinom 2015. u Vašingtonu i izjavio da američki zvaničnici snažno podržavaju strategijski cilj Srbije za ulazak u članstvo EU.
Vučić je istakao da "kad se ima podrška SAD, mnoge stvari su lakše".
Srpski predsednik je potom u više navrata stavljao do znanja da i Amerikanci, a i mnogi vođi u EU od Srbije samo traže da prizna Kosovo, a ne nude ništa.
Ovih dana je albanski list "Ilirija" preneo navodno poverljivu informaciju Bajdenovog izbornog tima američkoj albanskoj zajednici da će "Bajden oživeti dijalog Kosovo-Srbija s ciljem da se postigne sveobuhvatan sporazum kojim će biti ispoštovana teritorijalna celovitost Kosova uz uzajamno priznanje".
Tako nešto se moglo već ranije čuti iz američkih i izvora država EU koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali se sad situacija veoma promenila.
Jer posle hapšenja većine kosovskih političkih moćnika i njihovog izvođenja pred sud za ratne zločine u Hagu, sad treba da se najverovatnije izborima dođe do nove vlasti u Prištini i s njom dođe do saglasnosti o suštini dijaloga.
Evropljanima su tu potrebni Amerikanci, ali je za "celovit, međunarodno pravni sporazum bez ostatka", kako kaže Lajčak, potrebna i saglasnost Beograda i Saveta bezbednosti UN, gde Rusija i Kina treba da odobre izmenu rezolucije 1244 o prelaznom statusu Kosova.
To traži dosta vremena, verovatno više meseci, a iz analize pariskog središtva Nemačkog Maršal fonda SAD (GMF) proizilazi da će se Bajden sad prvenstveno okrenuti odbrani unutrašnjih nacionalnih interesa" i nastojati da izbori s ogromnim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim teškoćama zbog pandemije korona virusa, kao i da ublaži i premosti duboku političku podeljenost Amerike.
Evropa više neće biti, kako se to navodi, "neprijatelj Amerike", kao dosad za vlasti Donalda Trampa, "ali je jasno da stari kontinent nije u središtu pažnje Vašingtona".
"Težnja ka povlačenju u sebe i odbrana nacionalnih interesa su sad uvreženi među Amerikancima i tu Bajdenu nema povratka", ističe se u analizi GMF-a.
Autor analize, Aleksandra de Hop Shefer, takođe ukazuje na to da je demokratski predsednik SAD "mnogo više kritički nastrojen prema Rusiji negó Tramp" i nedavno je tv stanici CBS izjavio da je "Rusija najveća pretnja za Ameriku kad je reč o nasrtaju na njenu bezednost i naša savezništva".
"Kina je", stav je novog čelnika Bele kuće, "na drugom mestu i označena je ‘najvećim takmacem’, ali i mogućom pretnjom sa stanovišta upotrebe sile".
Ali, saglasni su i drugi analitičari i mediji u EU, Bajden će svakako nastojati da zajedno s Evropskom unijom, pre svega, obnovi multilateralne veze i poredak u svetu, a tu se očekuje da odmah Ameriku ponovo uključi u Pariski ugovor o zaštiti planete, vrati SAD u Svetsku zdravstvenu organizaciju, s EU deluje u suzbijanju pandemije korona virusa.
Takođe se očekuje da Bajden popravi loše stanje među saveznicima u NATO, da nanovo prihvati međunarodni sporazum koji Iranu brani da proizvede nuklearno oružje, uz skidanje ekonomsko-finansijskih sankcija Teheranu, a snažnu bitku u svetu će Vašington pojačati u slamanju islamskih terorista Al Kaide i tzv Islamske države, ali više neće biti upućivanja na desetine hiljada američkih vojnika u neuspešne novcem i životima vojnika teško plaćene ratove.
Ostaju ipak ozbiljni nerešeni problema između EU i Amerike kad su u pitanju ozbiljni sporovi oko trgovine i velikih carina koje je Trampova administracija zavela na evropske proizvode, što jako ometa sklapanje trgovinskog sporazuma EU-SAD.
Ali za sve ovo što Bajden planira, moraće da se sačeka do njegovog zvaničnog proglašenja, jer kako neki kažu ne mogu mediji proglasiti predsednika
