Novi predsednik Perua, treći u nedelju dana, izabran je u nadi da će zemlju izvesti iz duboke političke krize koje se nadovezala na pandemiju i veliki ekonomski pad, ali će biti suočen s Kongresom zemlje koji je i doveo do političkih previranja kada je opozvao popularnog predsednika koji je tražio reforme i borbu protiv korupcije, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Peruanski poslanici u ponedeljak su izabrali centrističkog tehnokratu za trećeg predsednika zemlje u nedelju dana, s nadom da će zemlji vratiti političku stabilnost posle višednevnih previranja koji su uznemirili investitore i poljuljali veru u državne institucije, piše Fajnenšl tajms.
Fransisko Sagasti, 76-godišnji inženjer i bivši zvaničnik Svetske banke, dobio je 97 glasova u peruanskom Kongresu, dok je protiv njegovog izbora bilo 26 poslanika.
On će zameniti Manuela Merina koji je stupio na funkciju predsednika države kao predsedavajući Kongresa pošto je to telo 9. novembra uz optužbe za korupciju opozvalo popularnog predsednika Martina Viskaru.
Viskara, koji nije imao snažnu podršku partija, razljutio je poslanike svojom antikorupcijskom kampanjom, navodi Fajnenšel tajms i ukazuje da su ankete pokazivale da većina Peruanaca veruje da su političari u Kongresu delovali protiv Viskare uglavnom kako bi sebe spasili od istraga.
Nejasno je, međutim, da li će Sagasti iz centrističke Ljubičaste partije, koja je jedina glasala protiv opoziva Viskare čime je i izbegla bes naroda, u Kongresu imati dovoljnu podršku da vlada u izuzetno nestabilnoj atmosferi do predsedničkih izbora sledećeg aprila.
Dve osobe su poginule dok su mnogi povređeni u protestima na kojima su desetine hiljada demonstranata, od kojih su mnogi mladi, negodovali zbog uklanjanja Viskare, prenosi BBC.
Demonstranti optužuju Kongres za izvođenje "parlamentarnog puča", navodi BBC, dodajući da je Viskara (57) uživao podršku mnogih glasača zbog pokušaja reformi.
Politička kriza u Peru se nadovezala na ozbiljan ekonomskim pad izazvan pandemija COVID-19, ukazuje BBC. Iako je Peru uveo jedne najstrožih ograničenja u Latinskoj Americi da bi zaustavio širenje korona virusa, broj zaraženih i dalje brzo raste.
Dosad je u Peruu, prema Univerzitetu Džon Hopkins, zabeleženo oko 935.000 zaraza i više od 35.000 smrtnih slučajeva, čime je treći na svetu po stopi smrtnosti na 100.000 ljudi.
Izbor Sagastija pozdravili su mnogi Peruanci koji su protekle nedelje izašli na ulice u najvećoj političkoj krizi u poslednje dve decenije, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da su demonstranti želeli da Kongres za predsednika izabere poslanika koji je bio protiv opoziva i koji nije ukaljan korupcionaškim skandalima.
Sagasti je rekao da je opoziv Viskare pet meseci pre predsedničkih izbora neodgovoran potez dok je Peru suočen s pandemijom i ekonomskom krizom. Sada, kako ukazuje američki list, njega čekaju ti izazovi dok se očekuje da zemlji vrati političku stabilnost.
Peru je od 2003. do prošle godine imao najveću stopu privrednog rasta među većim latinoameričkim privredama, čime je, prema Svetskoj banci, siromaštva palo s gotovo 60 odsto stanovništva na oko 20 odsto. Međutim, s pandemijom koja se otrgla kontroli, Međunarodni monetarni fond predviđa pad od 14 odsto ove godine u Peruu, više nego u bilo kojoj drugoj velikoj latinoameričkoj ekonomiji.
Sagasti sada ima zadatak da zaceli naciju poremećenu previranjima u poslednjih nedelju dana, ukazuje Asošiejtid pres, dodajući da se mnogi u Peruu nadaju da će imenovanje Sagastija označiti kraj burne nedelje u kojoj su hiljade izašle na ulice ogorčene opozivom popularnog bivšeg predsednika.
Sagasti je u boljoj poziciji od svojih prethodnika, ocenjuje AP, jer bi mogao da dobije podršku i Kongresa i demonstranata. On i njegova Ljubičasta partija bili su jedini protiv Viskarinog opoziva, što će mu dati kredibilitet među demonstrantima. A, za razliku od Viskare, on ima i svoju partiju u Kongresu.
U srži nemira u Peruu su tenzije zbog korupcije, ističe AP. Svaki živi bivši predsednik je osumnjičen ili optužen, najviše u velikom skandalu Odebreht u kojem je brazilski građevinski gigant priznao da je političarima davao milione u zamenu za unosne ugovore o javnim radovima.
Pored toga, 68 od 130 članova Kongresa je pod istragom zbog raznih zločina – od pranja novca do ubistava.
Viskara je, kako navodi AP, privukao legije pristalica svojim naporima da to promeni. Prošle godine je raspustio Kongres, reformisao način izbora sudija i pokušao da ukine poslanicima imunitet od krivičnog gonjenja, ali nije imao nijednu stranku za podršku u Kongresu i stalno je bio uz sukobu s njegovim članovima.
Mnogi u Peruu smatraju da su poslanici prljavi, korumpirani i odgovorni za dodavanje političkih previranja nevoljama zemlje koja je opterećena ekonomskom i zdravstvenom krizom, ukazuje Njujork tajms, dodajući da se ne očekuje da će izbor Sagastija za predsednika odmah utišati gnev naroda na članove Kongresa.
Problem s kojim se Peruanci sada suočavaju je što je isti taj duboko nepopularni Kongres zadužen za izlazak iz vanredne situacije, ističe list, dodajući da se i Sagasti suočava sa zadatkom da sarađuje s Kongresom.
Međutim, prema oceni istraživača Uga Njopa iz tink-tenka Grade, peruanski Kongres je "Molotovljev koktel" s mešavinom nestabilnih elemenata višegodišnjih pogrešnih politika.
Pored fragmentirane političke scene koja navodi političare da menjaju stranke iz sopstvenih interesa a ne zbog ideologije i nedostatka strogih ograničenja koja bi sprečila ulazak velikog novca u politiku, analitičari ukazuju da je veliki problem u Peruu što prema referendumu iz 2018. poslanici mogu imati najviše jedan mandat u Kongresu.
To je trebalo da ukloni loše političare, ali je, ukazuje Njujork tajms na ocene analitičara, dovelo do toga da oni koji su u Kongresu svoj mandat koriste za ostvarivanje ličnih interesa a ne za dobro upravljanje zemljom.
