Transparentnost Srbija saopštila je danas, povodom izjave predsednika Aleksandra Vučića da je za izgradnju dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu potrošeno oko 100 miliona evra, da nije poznato na šta je utrošeno 40 miliona evra više nego što je ranije najavljeno.Ta nevladina organizacija je podsetila da je Ministarstvo zdravlja objavilo pre više od mesec dana da je cena koja je ugovorena za opremanje te dve kovid bolnice dve milijarde i 56 miliona dinara, dok je ranije saopšteno da će izgradnja koštati oko pet milijardi dinara.
"U zbiru, tih sedam milijardi dinara jednako je oko 60 miliona evra, odnosno 40 milona evra manje nego što je Vučić izjavio. Međutim, nije nepoznato samo na šta je utrošeno, ako je zaista utrošeno tih 40 miliona evra razlike. Nepoznato je, odnosno, ne može se proveriti ni u jednom dokumentu, za šta je tačno utrošeno ni onih 60 miliona evra. Naime, jedini dokument koji je dostupan jeste informacija o dobitnicima ugovora i ceni, kao i o razlozima zbog kojih druge informacije nisu objavljene", navodi se.
Transparentnost je dodala da je u slučaju opremanja kovid bolnica postupak sproveden bez primene Zakona o javnim nabavkama a kao osnov za to je navedena odredba prema kojoj naručioci ne primenjuju zakon jer bi to "obavezalu Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti za bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade".
"Na mestu gde je trebalo obrazložiti ove razloge, ne navodi se međutim, ni jedan razlog iz oblasti bezbednosti države", piše u saopštenju i dodaje da se umesto toga Ministarstvo zdravlja pozvalo na razloge hitnosti, koji su neupitni.
Transparentnost, međutim, navodi da hitnost nipošto nije bio valjan razloga da se u potpunosti isključi javnost dok postupak traje, niti da se ograniči konkurencija samo na one firme koje su direktno pozvane da daju ponude.
"Kod izgradnje bolnica, primenjena je najmanje transparentna procedura koju Zakon poznaje, ona koja se primenjuje 'radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju bezbednost, zdravlje i živote ljudi, materijalna dobra ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuju vanredne situacije'. Efekat je bio isti - ponude su mogle da daju samo firme koje su pozvane, a informacije o tome da se postupak uopšte sprovodio i krajnji ishod, objavljene su tek mesec dana kasnije. Za razliku od navodno 'bezbednosnih nabavki', ovde detaljne informacije načelno nisu tajne, ali Zakon nije propisao obavezu da se objave", dodaje se.
