Sve zainteresovane strane u dijalogu Srbije i Kosova treba da traže sporazum o uzajamnom priznanju dve države, a članice Evropske unije (EU) treba da daju znak da će podržati svaki dogovor koji je u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i međunarodnim pravom, navodi se u izveštaju "Ponovno pokretanje dijaloga između Kosova i Srbije" Međunarodne krizne grupe.
Uz konstataciju da su napori za rešavanje dugotrajnog spora "propali", u izveštaju se napominje da su se pod okriljem EU uz zastoje rešavala tehnička pitanja, ali da je zaustavljeno rešavanje suštinskih političkih pitanja, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE).Dodaje se i da je napor SAD da posreduju u sporu propao, nakon što je tri dana pred sastanak lidera Srbije i Kosova u Vašintgonu, tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači optužen za ratne zločine.
Vašingtonski sporazum između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija, uz posredstvo bivše američke administracije na čelu sa predsednikom Donaldom Trampoom, opisan je kao "simbolički".
"Dok se ne reši spor Srbije i Kosova, obe države neće moći da pristupe Evropskoj uniji, a Kosovo neće moći da postane ni članica Ujedinjenih nacija i NATO saveza", podseća se u izveštaju ove međunarodne nevladine inicijative za rešavanje sukoba.
Postojeći spor predstavlja rizik i za manjinske zajednice (Srbe na Kosovu i Albance u Srbiji), a prepreka je i regionalnoj bezbednosti, pa bi uspešan završetak dijaloga doprineo stabilnosti Zapadnog Balkana i Evrope, piše u izveštaju.
"Beograd i Priština treba javno da istaknu potrebu za kompromisom. Kosovo bi trebalo da traži veću političku, bezbednosnu i ekonomsku integraciju sa svojim partnerima dok se ne postigne konačan dogovor", smatraju autori izveštaja.
Uz podsećanje kako su tekli pregovori Srbije i Kosova pod okriljem Evropske unije, izveštaj Međunarodne krizne grupe zaključuje da su se poslednje runde dijaloga u Briselu vodile oko pitanja nestalih osoba, povratnika i ekonomije, ali da se pitanje Zajednice/Asocijacije srpskih opština na Kosovu "pokazalo previše kontroverznim da bi se i našlo na dnevnom redu".
Dijalog Srbije i Kosova traje, ali bez dogovora – konstatuje se.
"Nije postignut vidljiv napredak u rešavanju osnovnih pitanja koja će morati da se reše kako bi dve države uspostavile normalne odnose. Ako se u narednim rundama, bilo da se radi o dijalogu u Briselu ili oživljenoj američkoj inicijativi, želi postići više, fokus se mora pomeriti na najspornija pitanja, umesto skromnih pragmatičnih dobitaka i oslanjanja na konstruktivnu dvosmislenost", smatraju autori izveštaja.
Strane su došle do tačke u kojoj je glavno pitanje priznanje nezavisnosti Kosova.
"U ranijim rundama, razgovori o praktičnim pitanjima barem su služili za pripremu terena za konačni dogovor. Ali sada se čini da je ta dinamika obrnuta danas, neslaganje oko statusa Kosova usporava napredak u svakoj drugoj temi. Ni Beograd ni Priština nemaju mnogo apetita za dug, otvoren proces i ne vide da se mnogo može dobiti iz daljih tehničkih razgovora", navodi se u dokumentu.
Međunarodna krizna grupa podseća i da je i uloga Evropske unije kao posrednika otežana zbog nejasnoća koje ima u sopstvenim redovima.
"EU do sada nije mogla da usvoji zajednički stav u kojem se navodi da je priznavanje cilj dijaloga, s obzirom na to da pet država članica ne priznaje nezavisnost Kosova", piše u izveštaju.
Ali, napominje se da iako formalna promena zajedničke pozicije EU sada može biti nedostižna zbog političke realnosti u pet država članica, postoji niz potencijalno korisnih koraka koje bi Savet EU mogao preduzeti da Unija razjasni svoje ciljeve i mandat specijalnog predstavnika za dijalog.
Predviđa se i da će za pregovore Srbije i Kosova Evropska unija i njene države članice zatražiti i angažovanje Sjedinjenih Država.
"Kredibilitet Brisela na Kosovu je narušen zbog nesposobnosti Unije da građanima Kosova uvede bezvizni režim, iako je Evropska komisija to preporučila i potvrdila da je Priština ispunila sve uslove. Suprotno tome, kosovska politička klasa ima tendenciju da veruje Vašingtonu s obzirom na ključnu ulogu SAD u okončanju rata i obezbeđivanju nezavisnosti", stoji u dokumentu.
U analizi situacije na Kosovu u pogledu dijaloga sa Srbijom, piše da su kosovski lideri malo uradili kako bi pripremili javnost za kompromise koji su neophodni kako bi se došlo do konačnog rešenja.
"Široku podršku kompromisu mogla bi dodatno da zakomplikuju politička previranja na Kosovu, gde su prevremeni izbori rutina, a nijedna vlada nije odslužila puni mandat od proglašenja nezavisnosti 2008. godine", navodi se.
Dodaje se da ko god izađe kao pobednik parlamentarnih izbora zakazanih za 14. februar, verovatno neće biti sklon da dijalogu sa Beogradom da prioritet.
Za razliku od pregovarača na Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima snažnu političku moć u svojim rukama, ističu autori izveštaja, ali dodaju da je "klizav" put ka uspostavljanju rešenja iako mu dominantan položaj daje manevarski prostor.
Smatraju da će Vučić, ako se zalaže za napredak dijaloga, morati da uradi dve suštinske stvari. Prvo, da se suoči sa uslovima pod kojima bi bio spreman da pristane na priznanje Kosova a drugo da se ti uslovi predstave javnosti.
"(Vučić) ne bi trebalo da potceni značaj prilagođavanja srpske javnosti detaljima navodnog dogovora. Prema Ustavu Srbije, priznavanje nezavisnosti Kosova zahteva referendum", podseća se u dokumentu.
Ocenjuje se i da je zvanični Beograd do sada malo otkrivao šta bi sporazum mogao da podrazumeva, a da se umesto toga pozivao na neodređenu reč -"kompromisi". S tim u vezi, i pored sve Vučićeve političke snage, takva vrsta vrlo neodređene pripreme "možda neće biti dovoljna da obezbedi uspešan ishod na referendumu".
Krizna grupa smatra da za sprovođenje sporazuma sa Kosovom Vučiću treba strategija za izgradnju javne podrške, "koja će gotovo sigurno morati da uključuje viši nivo komunikacije i možda trošenje nekog njegovog značajnog političkog kapitala".
Krizna grupa je u izveštaju predstavila i tri moguće opcije koje bi se mogle naći na pregovaračkom stolu – međusobno priznanje u zamenu za brze evrointegracije, formiranje autonomnih oblasti u obe države i razmenu teritorija.
U slučaju neuspeha pregovora, razmatra se i kakve bi negativne posledice po Srbiju i Kosovo "status ljuo" imao, i napominje se da bi i Vašingtnon i Brisel morali to da imaju na umu i preduzmu korake da ublaže rizik od neuspeha dijaloga.
Učesnici dijaloga, kao i posrednici u Briselu i Vašingtonu koji žele da reše problem, još uvek imaju neke nade da će se stvari popraviti, ocenjuju u Međunarodnoj kriznoj grupi, uz napomenu da to zahteva nešto drugačiji pristup dijalogu.
"Prvo, moraju biti jasni da je cilj da se jednom zauvek reši pitanje priznanja", smatraju autori izveštaja.
Drugi uslov je da nijednu od tri pomenute opcije za rešenje dijaloga, uz sve njihove "zamke", ne treba diskvalifikovati iz rasprave, a treći postojanje političkog konsenzusa po pitanju dijaloga na Kosovu.
Četvrti uslov je da obe strane treba da budu međusobno jasnije - Priština treba da sasluša srpsko rukovodstvo i pod kojim uslovima su spremni da prihvate formalno priznanje. Nasuprot tome, Beograd treba da čuje šta je Kosovo spremno da ponudi u zamenu za priznanje, objašnjava se.
"Ako stranke nisu spremne da izreknu formalne stavove o ovim temama, EU bi trebalo da omogući neformalne kanale komunikacije, gde obe strane mogu da govore iskreno, bez straha od curenja podataka i u prisustvu sagovornika od poverenja", navodi Međunarodna krizna grupa.
