Zagađen vazduh je problem celog Zapadnog Balkana, a za ostvarenje ljudskog "prava na disanje" neophodna je regionalna solidarnost, rekla je izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB) Aleksandra Tomanić.
Ona je povodom početka kampanje "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh" za agenciju Beta navela da taj problem postoji više godina, ali da se o njemu tek odnedavno govori, od kada su rezultati merenja kvaliteta vazduha i količine PM čestica postali dostupni javnosti.
"(Pošto rezultati nisu bili dostupni) nismo pratili ni posledice zagađenja. Mi imamo veliku stopu smrtnosti, ti brojevi variraju, ali statistički podaci za ceo region pokazuju da 13.500 ljudi godišnje prevremeno umre zbog lošeg kvaliteta vazduha", kazala je Tomanić.
Ona je navela da su termoelektrane, iako ne jedini, najveći zagađivači na Zapadnom Balkanu.
"Mi znamo da termoelektrane kod nas od pre par godina nemaju nove filtere, to nam je još jedan indikator za trenutno katastrofalno stanje", dodala je Tomanić.
Na pitanje šta javnost može da uradi u trenutnoj situaciji i koji su očekivani rezultati kampanje, Tomanić navodi da je prvi cilj upoznavanje javnosti sa dubinom problema, dostavljanje adekvatnih informacija o uzrocima i posledicama zagađenja, kako bi oni mogli da zatraže svoja prava.
"Pravo na disanje je najosnovnije pravo koje postoji, a kod nas je premalo toga učinjeno da se to pravo zaštiti. Želimo da edukujemo ljude i u svetlu aktuelne pandemije, jer su naša pluća već napadnuta, znamo da (COVID-19) napada disajne organe, postoje svetske studije koje ukazuju da smrtnost u pandemiji može biti pogoršana zagađenjem, kao i da zagađenje ima direktan uticaj na plodnost, što je još jedan problem koji pogađa ceo naš region", navela je Tomanić.
Ona je takođe izjavila da se građani trenutno mogu o stanju vazduha informisati putem različitih privatnih aplikacija, ali da ne postoji državni informacioni sistem koji bi obaveštavao građane kako da se ponašaju i najbolje zaštite.
Akcija "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh", prethodno je saopštio EFB, usmerena je na transformaciju energetike i sistema zaštite životne sredine, "koja bi istovremeno unapredila privredu i javno zdravlje".
"Kampanja priprada svima nama i otvorena je za sve organizacije građanskog društva, neformalne grupe, društvene pokrete, kao i pojedinice i pojedinke koje žele da se priključe solidarnoj borbi za čist vazduh na Zapadnom Balkanu", navodi se u saopštenju.
"Ujedinjeni Balkan za čist vazduh" je inicijativa EFB-a, u partnerstvu sa organizacijama Pravo na grad iz Beograda, Environmental and Territorial Management Institute iz Tirane, Ekoforum iz Zenice i Centar za ekologiju i energiju iz Tuzle, Sbunker iz Prištine, Air Care iz Skoplja i OZON iz Podgorice.
Materijali koji budu nastali tokom kampanje biće javno dostupni za dalju upotrebu i širenje informacija.
U studiji koju su objavili HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Banknjatć i Europe Beyond Coal, navodi se da je 2016. godine šesnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, koliko ih i dalje ima, emitovalo više sumpor-dioksida nego svih 250 koje su radile u Evropskoj uniji.
Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje ostaju pri planovima za izgradnju novih termoelektrana, koje se u državama članicama EU gase, a ugalj u svetu postaje "ružna uspomena", zato što gradnja solarnih elektrana i vetroparkova postaje jeftinije od održavanja većine termoelektrana, dodaju u EFB.
"Oprema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora drastično pojeftinjuje. Kompanije koje proizvode i koriste ugalj suočene su sa sve većim troškovima na ime dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida i ispunjavanja propisa za za zaštitu životne sredine. Zahtevamo da donosioci odluka preusmere svoje politike i preduzmu hitne korake za smanjenje zagađenja vazduha, u skladu sa opredeljenjima za Zelenu agendu za Zapadni Balkan koju su usvojili u Sofiji 10. novembra 2020. godine", saopštio je EFB.
