Otkako je 21. februara stupio na snagu propis o obaveznom hotelskom karantinu za sve koji dolaze u Kanadu avionom, oni koji žele to da izbegnu iznalaze alternativne varijante za povratak u zemlju. Pošto karantin nije predviđen za putnike u drumskom saobraćaju, već samo testiranje u roku od tri dana, to se ispostavilo kao prihvatljiva opcija.
Tako, umesto da slete na torontski aerodrom, mnogi izaberu da dođu do Bafala, Njujork, potom taksijem dođu do granice i, po ulasku u zemlju, vozom stignu do Toronta. To je doprinelo da avioni do Bafala budu puni, i da cene karata poskupe, kao i da službe za prevoz putnika do granice postanu sve angažovanije. Američki taksisti zadovoljno trljaju ruke, jer više prevoze Kanađane do svojih ontarijskih destinacija, nego što rade sa domaćim mušterijama.
Ova varijanta dolaska kući je mnogo isplativija. Za taksi prevoz treba izdvojiti do 250 dolara, dok je boravak u hotelskom karantinu skoro četiri puta skuplji.
Treba reći da je za dva meseca, od početka primene propisa, od svih putnika koji su doputovali avionom, svega 1,76 odsto njih bilo pozitivno na kovid-19. To je ipak preko dve hiljade ljudi, od kojih je višee od četvrtine imalo neku od visoko infektivnih varijanti. Sa druge strane, među onima koji su došli kopnenim putem bilo je svega 0,25 odsto pozitivnih.
Inače, neprihvatanje hotelskog smeštaja kažnjava se sa tri hiljade dolara, a oko 11 odsto svih putnika nije moralo da bude u tom karantinu.
