Kosovski premijer Aljbin Kurti iznenadio je zvaničnike Evropske unije (EU) odbijanjem da 11. maja dođe na dijalog u Brisel, ali je u Evropskom parlamentu (EP) predočio da najpre mora da se uvaži nezavisnost Kosova na temelju Ahtisarijevog plana i da Priština tako ravnopravno pregovara sa Beogradom.
Diplomatski izvori u Briselu preneli su agenciji Beta da su EU posrednici u dijalogu Beograd-Priština bili "zatečeni Kurtijevim tvrdim stavom", ali je ipak prihvaćeno da se sve uradi da nova runda dijaloga usledi nešto kasnije.
Kurti je u Spoljnopolitičkom odboru EP sinoć naglasio da se dijalogom ipak moraju rešiti svi problemi.
Ali je objasnio da on i njegova vlada ne odustaju od toga da se "najpre mora prihvatiti stvarnost, a to znači nikakvo odustajanje od nezavisnosti Kosova na temelju 'Ahtisarijevog paketa' koji predstavlja kompromis jer prihvata specijalne zone sa srpskom većinom i poseban status za Srpsku pravoslavnu crkvu".
Drugi uslov je da "Srbija prihvati i prizna ratne zločine... jer je NATO bombardovao Srbiju zato što je Miloševićev režim počinio genocid na Kosovu", rekao je kosovski premijer, uz tvrdnju da se "novi režim u Srbiji nije distancirao od zločina Miloševićevog režima".
Treći uslov za nastavak Dijaloga je, po Kurtiju, da se uspostavi "ravnopravnost predstavnika dve strane koji treba da reše postojeće, a ne da stvaraju nove probleme, jer Kosovo nije predmet već strana u dijalogu".
A četvrti uslov da Priština ponovo sedne za pregovarački sto, kako je on stavio do znanja, jeste da to vodi poboljšanju života građana, "okretanje zajednica zajedničkim ciljevima", kao i da Srbija mora da prizna Kosovu ratnu i drugu odštetu od preko tri milijarde evra i više stotina miliona evra za neplaćenu električnu energiju, penzije i drugo.
Kosovski premijer je poslanicima spoljnopolitičkog odbora EP objasnio da će se dijalogom prevashodno baviti njegov zamenik i da su ciljevi njegove vlade najpre otvaranje novih radnih mesta, pravda i efikasno pravosuđe, kao i bitka protiv epidemije korona virusa, a potom dijalog s Beogradom.
Kurti je odbacio tvrdnje da radi na stvaranju "Velike Albanije", rekavši da je "Velika Albanija postojala samo par godina tokom drugog svetskog rata". "Beograd sad želi da nas optuži da stvaramo Veliku Albaniju, dok istovremeno želi da stvori Veliku Srbiju", rekao je.
On je postojeću geopolitičku situaciju u regionu uporedio s raspadom Sovjetskog Saveza i Jugoslavije i dodao da je sad Srbija kao "hobotnica s četiri kraka".
"Srbija je glava (hobotnice) a kraci su Republika Srpska, prosrpske snage u Crnoj Gori, srpske paralelne strukture na Kosovu i Srpska pravoslavna crkva u Severnoj Makedoniji", rekao je Kurti.
