Haški sud osudio je bivše čelnike Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovicu Stanišića i Franka Simatovića-Frenkija na po 12 godina zatvora zbog zločina Crvenih beretki nad nesrpskim stanovništvom u Bosanskom Šamcu, s proleća 1992.
Sud je utvrdio da su Stanišić (71), tadašnji načelnih SDB Srbije, i Simatović (71), prvi operativac Službe, krivi za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz te opštine.
Kako je saopštio predsedavajući sudija Barton Hol (Burtona Hall), raspravno veće je utvrdilo da tužilaštvo nije dokazalo krivicu Stanišića i Simatovića za zločine u još pet opština u BiH, kao i u Hrvatskoj, odnosno Kninskoj Krajini i Istočnoj Slavoniji, 1991-95.
Presudom je utvrdjeno i da nije dokazano da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji se cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH.
Raspravno veće utvrdilo je da su Stanišić i Simatović znali za to zločinačko udruženje, ali da tužioci nisu dokazali da su oni, sa ostalim učesnicima, delili tu zločinačku nameru.
Po današnjoj presudi, utvrdjeno je, medjutim, da su drugi politički, vojni i policijski zvaničnici Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske bili učesnici u tom zločinačkom poduhvatu.
Haški sud je utvrdio da su srpske snage u Hrvatskoj i BiH sprovodile kampanju progona nesrpskog stanovištva počinjenjem brojnih zločina.
Odbrana bivšeg šefa Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovice Stanišića najavila je da će uložiti žalbu na današnju presudu kojom je haški sud Stanišića osudio na 12 godina zatvora zbog zločina u Bosanskom Šamcu 1992.
Zbog pomaganja i podržavanja zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu sud je na istu kaznu osudio i tadašnjeg prvog operativca Službe Franka Simatovića-Frenkija.
Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) za Betu je izjavio da će se žaliti i na presudu i na visinu kazne koju je nazvao "očigledno preteranom" po praksi suda u Hagu.
"Dokazi su tanki. Ako je Stanišić za kriv pomaganje i podržavanje zločina a to dokazi jednostavno ne pokazuju primerena bi bila kazna od šest do osam godina", ocenio je Džordaš.
Britanski advokat je naglasio da je haški sud osudjujućom presudom Stanišiću pokušao da "opravda ono što se ne može opravdati sudski proces koji traje 18 godina", što je "užasno".
"Razočaran sam što je sud kompromisno osudio Stanišića za pomaganje i podržavanje zločina i izrekao mu očigledno preteranu kaznu", naznačio je Džordaš.
Stanišićev branilac je, istovremeno, rekao da je "odahnuo zato što je sud odbacio apsurdnu teoriju tužilaštva da je Stanišić bio koordinator vojnih i paravojnih jedinica" koje su počinile zločine.
Po presudi, Stanišić i Simatović nisu krivi za brojne druge zločine srpskih snaga u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.
Sud je utvrdio i da nije dokazano da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo nasilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikog dela teritorije Hrvatske i BiH.
Presudom je utvrdjeno da je sprovodjenje tog poduhvata dokazano i da su u njemu učestvovali drugi politički, vojni i policijski zvaničnici Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
Prema optužnici, na čelu tog zločinačkog udruženja bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Presudom Stanišiću i Simatoviću, sud je utvrdio da su srpske snage, uključujući JNA, Teritorijalnu odbranu, miliciju i paravojske poput garde Željka Ražnatovića-Arkana i Škorpiona, počinile teške zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Kninskoj Krajini, Istočnoj Slavoniji i u pet opština u BiH.
Raspravno veće je, medjutim, kao nedokazanu odbacilo tvrdnju tužilaca da su Stanišić i Simatović kontrolisali Arkanovu gardu i Škorpione, kao jedinice SDB Srbije.
Iz presude proizlazi i da Stanišić i Simatović nisu komandovali Crvenim beretkama koje su u Bosanskom Šamcu počinile zločine, ali da su počinjenje zločine pomogli i podržali time što su pripadnike jedinice obučili i uputili na u tu opštinu.
Presuda Stanišiću i Simatoviću prva je u istoriji haškog suda kojom je utvrdjena krivica zvaničnika Srbije za zločine u BiH.
Proces Stanišiću i Simatoviću traje od 2003, kada su ih uhapsile i u Hag prebacile vlasti Srbije.
Posle prvog sudjenja, haški tribunal je 2013. obojicu oslobodio krivice, ali je 2015. usvojio žalbu tužilaca i naložio da se sudjenje ponovi.
Ponovljeni proces počeo je u leto 2017, a ni posle današnje prvostepene presude neće biti okončan zato što i odbrana i optužba imaju pravo na žalbu.
Proces Stanišiću i Simatoviću najduži je u istoriji haškog suda.
