Nikezić je u intervjuu za portal Nezavisnost.org rekao da javni dug Srbije trenutno iznosi 28,44 milijarde evra, a "izvesno je da će do kraja godine preći 30 milijardi".
"Država je ugovorila ili najavila novo zaduženje od 25 milijardi evra, što znači da će u narednih nekoliko godina javni dug preći 50 milijardi evra. Time će svako domaćinstvo u Srbiji biti zaduženo za preko 20.000 evra", rekao je Nikezić, koji je predsednik Odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde (SSP).
Dodao je da se država Srbija u poslednjih nekoliko godina zadužila za čak 13 milijardi evra, a bruto-društveni proizvod (BDP) je porastao za svega 10 milijardi.
Nikezić kaže da su bilateralni sporazumi najnepovoljniji model zaduživanja jer podrazumevaju prihvatanje nepovoljne kamate i obavezu angažovanja stranih izvođača, bez tendera i sa "naduvanom" cenom radova.
U proteklom periodu država se kroz 28 međudržavnih bilateralnih sporazuma zadužila za četiri milijarde evra.
"Zato nam se dešava da nas kineski projekat brze saobraćajnice u dolini reke Kolubare košta 8,7 miliona evra po kilometru, što je dvostruko više od cene autoputa Zagreb-Split kroz Dinarske planine. Ili da Kinezi u Hrvatskoj na tenderu ponude za gradnju pruge Zagreb-Karlovac cenu od 3,8 miliona evra po kilometru, a u Srbiji mimo tendera ti isti Kinezi grade prugu Beograd-Subotica po ceni od 9,25 miliona evra po kilometru", objasnio je ekonomista.
Na pitanje koji su efekti zaduživanja od preko 13 milijardi evra u poslednjih nekoliko godina, Nikezić je kazao da su efekti poražavajući.
"Zato što je BDP u istom periodu povećan za samo 10 milijardi evra, a to znači da smo kao država na gubitku jer pozajmljene pare koristimo na pogrešan način. Umesto da koristimo bespovratna sredstva i povoljne kredite Evropske unije, mi uzimamo skupe kredite stranih vlada i bez tendera angažujemo kineske, turske i azerbejdžanske građevinske firme, dok hiljade naših građevinaca, projektanata i inženjera napušta Srbiju", naglasio je on.
Nikezić je kazao da dugoročni podaci o privrednom rastu treba da nas brinu, pošto je Srbija u poslednjih devet godina imala prosečnu godišnju stopu rasta od samo 2,4 odsto, što je značajno ispod proseka regiona.
"Ne treba da čudi što je prosečna plata u Srbiji 2012. godine bila osam odsto veća nego u Rumuniji, a danas je 30 odsto niža. Ili što je realna penzija tek 2021. godine dostigla nivo iz 2012. godine. Konačno, koliko se danas teško živi najbolje možemo videti po činjenici da prosečno domaćinstvo u Srbiji duguje 2.000 evra za keš kredite s kamatnom stopom od devet odsto, a 2012. godine je taj dug bio četiri puta manji", rekao je Dušan Nikezić za Nezavisnost.org.
