U ponedeljak je Meri Sajmon položila zakletvu u Senatu kao trideseti kanadski generalni guverner, a prvi starosedelačkog porekla.
U svojoj pristupnoj besedi, istakla je obnovljenu veru u mogućnosti zemlje i nadu da može ujediniti ljude.
Njen mandat pada u vreme preispitivanja odnosa sa starosedelačkim stanovništvom, posebno posle otkrivanja velikog broja neobeleženih grobova sa posmrtnim ostacima učenika bivših internata. Starosedelački lideri, posebno predstavnici inuitske zajednice, pozdravili su postavljenje Sajmon na ovu visoku funkciju, jer veruju da je to važan korak ka izmirenju.
Nekoliko dana pre polaganja zakletve za predstavnika Krune u Kanadi, prošlog četvrtka je Sajmon imala svoju prvu audijenciju kod kraljice Elizabete II, ali virtuelnu, zbog pandemije.
Sajmon, TV poslenik, državni činovnik i diplomata, rođena je 1947. godine u selu Kangiksualudžuak, u današnjem Nanaviku. Zanimljivo je da je ona, iako je ćerka belca i Inukinje, odrasla i vaspitavana u skladu sa tradicijom Inuita, što je podrazumevalo lov, ribolov, šivenje inuitske odeće i putovanje saonicama koje vuku psi.
Tokom diplomatske karijere, Sajmon je bila ambasador za pitanja polarnog kruga, jedan od lidera u procesu stvaranja Arktičkog saveta, i kanadski ambasador u Danskoj.
Sajmon je blizu tri decenije u braku sa Vitom Frejzerom, novinarom, TV poslenikom i svojevremeno predsednikom nacionalne Komisije za arktički krug. Majka je troje dece, dva sina i jedne ćerke. Govori engleski i inuktitutski, a planira da nauči francuski tokom mandata generalnog guvernera.
Kanada nije imala generalnog guvernera od januara, kada je Džuli Pajet iznenada podnela ostavku. Kasnijom proverom ustanovljeno je da je ona bila uzrok neprijatne atmosfere u njenom kabinetu i Rido Holu.
