Američka konsultantska kuća Mekkinsi i kompani tvrdi da se poslovna putovanja, koja su od početka pandemije praktično stala, neće tako skoro biti česta kao pre krize.
To poprilično pogađa aviokompanije, ponajviše sa ekonomske tačke gledišta. Poslovna putovanja se najčešće rezervišu u poslednjem trenutku, neretko po skupljim cenama, tako da su pojedini avioprevoznici ubirali i do 75 odsto profita baš od njih. Strahuje se da bi smanjenje obima biznis putovanja moglo poskupeti karte za obične putnike, pošto aviokompanije više ne bi imale prostora za fleksibilniju politiku cena.
Oni kažu da je posle terorističkih napada 11. septembra, bilo potrebno šest godina da se aviokompanije oporave. Ova sadašnja situacija, makar što se tiče biznis putovanja, dodatno je iskomplikovana i razvojem tehnologije, pa su virtuelni skupovi sve uobičajeniji. Neke procene govore i da se mnoge organizacije neće tako lako odreći pogodnosti koje one donose. Iako osećaj, efekti i rezultati onlajn skupova nisu isti kao kada su u pitanju lično prisustvo i kontakti, tehnologija koja ih podržava ubrzano se razvija, pa se veruje da će oni biti sve prisutniji.
Posledice smanjenja intenziteta biznis putovanja osećaju i lokalne ekonomije, kroz manje prihode za restoranske, hotelske, taksi i druge usluge, koje poslovni ljudi obilato koriste zbog plaćenih troškova. Po podacima Globalne asocijacije za poslovna putovanja, pre pandemije se, samo iz tog segmenta, u kanadsku privredu slivalo preko 40 milijardi dolara, što je između 2,5 i 3 odsto bruto nacionalnog dohotka.
