Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić-Radman izjavio je da je funkcija visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini ostatak prošlosti i ujedno dokaz za nedostatak demokratije u toj zemlji.
"Kao relikt neposrednog posleratnog vremena, funkcija visokog predstavnika je danas manifestacija nedostatka demokratije u političkom životu te zemlje", rekao je Gordan Grlić-Radman za Frankfurter algemajne cajtung (Allgemeine Zeitung - FAZ).
Kako prenosi Hina, FAZ navodi da se u Hrvatskoj koja je ne samo jedini EU sused BiH nego i potpisnica Dejtonskog sporazuma s pažnjom prati dolazak novog visokog predstavnika, nemačkog političara Kristijana Šmita (Christian Schmidt), koji je u nedelju preuzeo tu funkciju.
"Bosna i Hercegovina nije mesto za eksperimente. To kažem ne samo kao ministar spoljnih poslova Hrvatske nego i neko ko je u BiH i rodjen i čija porodica od tamo potiče", rekao je Grlić-Radman aludirajući na Bonska ovlašćenja kojima raspolaže visoki predstavnik koji može da smenjuje političare i dekretom donosi i ukida zakone.
Nedavnu odluku visokog predstavnika Valentina Incka (Inzko) o donošenju zakona koji kažnjava negiranje genocida Grlić-Radman je ocenio suzdržano.
"Funkcija visokog predstavnika ima pravo da upotrebi Bonska ovlašćenja ali njihova primena predstavlja demokratski deficit koji nije u skladu s evropskim ambicijama Bosne i Hercegovine", rekao je Grlić-Radman.
On smatra da su Bonska ovlašćenja legalni instrument ali i "političko-pravni atavizam".
Hrvatski ministar spoljnih poslova odbacio je i ideje o promeni Ustava dekretima.
"Smatram da dekretima sprovoditi ustavne modele nije rešenje", rekao je Grlić-Radman.
Takodje je rekao da ni centralističke tendencije nekih političara iz redova Bošnjaka nisu rešenje.
"Centralistički pristup bi u BiH mogao da vodi ka nestabilnosti. Jer ko bi zapravo bio nosilac bosanskohercegovačke državnosti kada bi samo vredelo pravo brojčano najjačeg konstitutivnog naroda", rekao je Grlić-Radman.
On je dodao da "odredjene snage" veruju da Federaciju BiH mogu pretvoriti u "centralistički i unitaristički ustrojeni bošnjački entitet".
Hrvatski ministar je rekao da Zagreb već godinama posmatra "otvorenu praksu" isključivanja Hrvata iz procesa donošenja političkih odluka.
"To se manifestuje i time što jedan deo Bošnjaka pri izboru tročlanog državnog predsedništva bira kandidata koji je samo prividno hrvatski kandidat ali u stvarnosti zastupa bošnjačke interese", navodi FAZ Grlić-Radmana.
"Brojčana nadmoć Bošnjaka vodi tome da kandidat koga podržava većina Hrvata nema izgleda", kaže Grlić-Radman.
On je rekao da se Hrvatska već godinama zalaže za reformu izbornog zakona koji bi, recimo, kroz restrukturiranje izbornih jedinica onemogućio da Hrvati u BiH budu preglasani pri izboru državnog predsedništva i parlamenta.
Pritom se ne radio o tome, kako kaže Grlić-Radman, da se pored Republike Srpske i Federacije formira i treći entitet nego samo o tome da Hrvati izaberu vlastitog predstavnika i da više ne budu preglasavani.
On je naglasio da unutar EU-a "raste podrška" ovakvom pristupu i izrazio optimizam vezano za mandat Kristijana Šmita.
"Mi se radujemo saradnji s Kristijanom Šmitom i sigurni smo da će zajedno s EU i SAD legitimne predstavnike konstitutivnih naroda ohrabriti na sklapanje kompromisa", zaključio je Grlić-Radman u razgovoru za FAZ.
