Dok pojedini evropski lideri izražavaju bojazan od masovnog priliva avganistanskih izbeglica kao i zabrinutost da će novi migranti zapaliti žar krajnje desničarskih i populističkih pokreta, Evropska unija (EU) još nema jedinstven izbeglički plan uprkos obećanim reformama nakon izbegličke krize iz 2015. godine, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
Od kada su talibani zauzeli Kabul, bauk kruži Evropom - da li će se ponoviti izbeglička kriza koja je zahvatila region 2015. i zatrovala njenu politiku, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).
List ukazuje da evropski lideri svih boja strahuju da bi se kontinent mogao suočiti s ogromnim prilivom tražilaca azila iz Avganistana, pojačavajući desničarske populiste uoči izbora u Nemačkoj i Francuskoj.
Većina članica EU složila se da prihvati mali broj Avganistanaca, posebno onih koji su radili za njihove vojske, ambasade ili medjunarodne humanitarne organizacije, ali sve nerado razmatraju veći priliv, a posebno Nemačka, čija je odluka da primi više od milion tražilaca azila 2015-16. do temelja uzdrmala politički sistem te zemlje.
Nemački strahovi od nove izbjegličke krize pojačali su se kada je ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (Seehofer) rekao da bi povratak talibana moglo da natera na beg izmedju 300.000 i pet miliona Avganistanaca.
Slike hiljada Avganistanaca koji pokušavaju da pobegnu iz zemlje, uspaničile su evropske političare koji se užasavaju novog masovnog pokreta muslimanskih tražilaca azila, napisao je Njujork tajms (The New York Times).
List ukazuje i na zabrinutost EU da će novi migranti zapaliti žar krajnje desničarskih i populističkih pokreta koji su preoblikovali politiku nakon što je talas tražilaca azila iz ratova u Siriji i Iraku prošao Evropom 2015. godine.
S predstojećim izborima u Nemačkoj i Francuskoj, evropski političari odlučni su da izbegnu vrstu populističke reakcije koja je usledila nakon izbjegličke krize pre šest godina kada je, dodaje list, etnonacionalizam pustio nove korene, a anti-imigrantske stranke zapretile razbijanjem Unije.
Ipak, stručnjaci kažu da je poredjenje pogrešno jer je podrška strankama protiv useljenika od tada opala, zajedno s brojem migranata.
Avganistanci se ipak suočavaju s manjkom saosećanja u Evropi koji bi mogao biti nepremostiv iako, ističe list, Avganistan može predstavljati posebnu moralnu obavezu i odgovornost za Evropu od ostalih ratova, jer su se mnoge evropske zemlje pridružile američkoj invaziji u snagama NATO-a posle napada 11. septembra na SAD.
Tamo gde postoji konsenzus kod većine evropskih zemalja je ideja da Evropljani žele da zadrže izbeglice u regionu u blizini Avganistana, napisao je Njujork tajms prenoseći izjave mnogih evropskih zvaničnika poslednjih dana uključujući i francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) koji je rekao da "Evropa ne može sama da preuzme posledice" pada Afganistana.
