Predsednik Crne Gore Milo Djukanović izjavio je u Zagrebu da su dešavanja na Cetinju pokazala da Crna Gora nema vladu koja štiti nacionalne interese i da se treba postarati da je dobije.
"Nemamo vladu koja štiti nacionalne interese i moramo se postarati da je dobijemo", rekao je Djukanović posle susreta s hrvatskim predsednikom Zoranom MIlanovićem upitan o stavu crnogorske opozicije da je u toj zemlji potrebna prelazna vlada i novi parlamentrani izbori.Upitan ima li za to podršku medjunarodne zajednice, budući da su i Milanović i on na konferenciji za novinare upozorili da region nema pažnju medjunarodne zajednice, Djukanović je rekao da je najvažnije pitanje "da li sazreva svest u unutrašnjoj javnosti".
On je rekao da je priznanjem rezultata izbora u Crnoj Gori prošle godine pokazao da poštuje volju gradjana, ali da je posle godinu dana iskustva u funkcionisanju nove vlade vidljivo da su svi rezultati negativni, da se Crna Gora vratila unatrag i da nije svaka promena, promena na bolje.
Djukanović je dodao da smatra da bi bilo "blagotvorno" da dodje do promene vlasti i da se Crna Gora sačuva na koloseku evropskih integracija.
On je istakao da je Crnoj Gori važna podrška Hrvatske na njenom evropskom putu i ocenio da je evropska i evroatlanska budućnost regiona jednaka stabilnosti regiona.
"Ne verujemo da je moguća stabilnost bez jasne i dogledne evropske perspektive", rekao je crnogorski predsednik i upozorio na "deficit pažnje s najvažnijih euvropskih političkih adresa".
"Tamo gde izostaje očekivana pažnja i inicijativa onoga ko inicijativu treba dati, nastanjuju se interesi drugih, zemalja koje nastupaju s vrednosnih platformi suprotstavljenih evropskoj platformi", ocenio je Đukanović i u tom kontekstu pomenuo interese Rusije na području regiona Zapadnog Balkana.
On je rekao da se ponovo čuju retrogadne poruke i "opet se plasira iluzija da na Zapadnom Balkanu nije moguća multietnička demokratija i da je vreme za stvaranje uvećanih nacionalno i verski homogenih država".
"Pokušavamo da odbranimo ono što je tekovina moderne Crne Gore. Ponosni smo na tekovinu gradjanske, sekularne države, društva koje uzbrzano usvaja evropski sistem vrednosti", istakao je crnogorski predsednik.
On je rekao i da je gradjanski i sekularni identitet Crne Gore napadnut "servilnošću aktualne vlade pred centrima velikodržavnog idealizma u Beogradu".
Djukanović je dodao da postoje i različite manipulacije da je na Cetinju bilo pokušaja da se promeni vlast i dodao da treba prestati verovati "tim manipulacijama koje su sredstvo balkanskih politika, posebno kada na scenu stupaju velikodržavni projekti".
Predsednik Crne Gore stigao je danas u zvaničnu posetu Hrvatskoj na poziv predsednika Zorana Milanovića gde će razgovarati s hrvatskim državnim vrhom.
Upitan da li je li razmišljao da se povuče iz politike da bi došlo do smanjivanja podela u crnogorskom društvu, Djukanović je odgovorio da je tri putra izlazio iz politike, ali da "često razvoj dogadjaja skrene s prvobitno obarane putanje".
On je ocenio da "Crna Gora bije bitku i svako ko može da pomogne treba da bude na braniku zaštite interesa".
"Kad mi bude jasno da imamo snage da i bez moje prisutnosti kormilarimo time, neće biti nikog srećnijeg od mene da se bavim onime što već odavno osećam kao svoj prioritet", naveo je crnogorski predsednik.
Osvrnuo se i na poruke zvaničnog Beograda da je pravo Srbije da štiti navodno ugrožena prava Srba u drugim državama reakvši da "to čita kao ugoržavanje suvereniteta susednih država", posebno zbog iskustva iz 90-ih.
"Sada su umesto Karadžića i Mladića četničke vojvode na čelu stranaka u Crnoj Gori pozvale Vučića da zaštiti njihova prava", dodao je Djukanović.
On je izrazio nadu da Crna Gora neće prolaziti scenario iz 90-tih, ukazavši da članovi srpske vlade govore o "srpskom svetu što je eufemizam za Veliku Srbiju".
Dodao je da je "SPC kao udarna igla velikosrpskog nacionalizma i jedina prekogranična infrastruktura Velike Srbije" i podsetio na izjave o tome da crnogorska nacija ne postoji, da su Crnogorci isto što i Šumadinci i da su prava Srba u Crnoj Gori ugroženija nego što su bila u Pavelićevoj Hrvatskoj.
