Koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, Dragiša Mijačić ocenio je da izjavu potpredsednika kosovske vlade Besnika Bisljimija "da neće biti formirana Zajednica srpskih opština" treba posmatrati u kontekstu lošeg rezultata Pokreta samoopredeljenje ne nedavnim lokalnim izborima.
Mijačić je agenciji Beta kazao da je Pokret samoopredeljenje stekao popularnost na Kosovu kroz organizovanje protesta protiv osnivanja ZSO, "otuda bi svaka afirmativna izjava na ovu temu narušila kredibilitet koji oni uživaju među svojim biračkim telom".
Potpredsednik kosovske vlade i glavni pregovarač kosovskog tima u briselskom dijalogu sa Srbijom Besnik Bisljimi rekao je da Zajednica srpskih opština neće biti formirana.
Naveo je da su Srbi izmanipulisani ukoliko su zbog toga i ovog puta glasali za Srpsku listu.
Bisljimi, koji je potpredsednik Pokreta samoopredeljenje, kazao je da, ukoliko je Zajednica srpskih opština dobar metod, onda to treba primeniti i na Albance u Srbiji.
Mijačić kaže da je Srpska lista svojim zahtevom da se formira ZSO do kraja godine dodatno podgrejala već uzavrele strasti na političkoj sceni Kosova, "pa je Bisljimi odreagovao upravo onako kako njihovi birači očekuju od njega".
"To svakako ne znači da neće biti formirana ZSO jer je potpisivanjem Briselskog sporazuma kosovska vlada preuzela tu obavezu, a takođe vidimo sve veći međunarodni pritisak da se ZSO konačno formira", istakao je koordinator Radne grupe za Poglavlje 35.
Na pitanje Bete da li je Briselski sporazum ipak već urušen, s obzirom da prištinska strana odbija da sprovede dogovoreno, Mijačić kaže da je od samog starta implementaciju Briselskog sporazuma pratilo niz izazova, i to ne samo onih koji su vezani za osnivanje ZSO već i za mnoge druge odredbe.
"Trenutno je najveći izazov sprovođenje Sporazuma o energetici u delu licenciranja operatora za snabdevanje i distribuciju električne energije u opštinama na severu Kosova. Nedostatak brzog rešavanja tog problema može dovesti do prekida snabdevanja električnom energijom severa Kosova u zimskim danima, što će izazvati ne samo bezbednosni već humanitarni problem", naglasio je on.
Po njegovim rečima postoje i drugi problemi, od uvođenja carinskih barijera do priznavanja diploma, a takođe postoje izazovi u sprovođenju sporazuma o pravosuđu i sporazuma o slobodi kretanja.
Upitan da li i koliku odgovornost za neuspostavljanje ZSO snose i Beograd i Srpska lista, Mijačić je kazao da Beograd i Srpska lista pokreću pitanje osnivanja ZSO samo u određenim trenucima, "dok postoji vrlo malo suštinskog rada na izradi Statuta, kao i oko informisanja javnosti o funkcijama i nadležnostima ZSO".
"Beograd je mogao više da se angažuje oko pružanja tehničke pomoći Upravljačkom timu za izradu Statuta ZSO. Sam sastav Upravljačkog tima je takođe upitan, naročito kada se ima u vidu da bi to trebalo biti ekspertsko, a ne političko telo", rekao je.
Mijačić je rekao da veliku odgovornost za neuspostavljanje ZSO snosi i međunarodna zajednica.
"Podsetiću da je 2018. godine Frederika Mogerini dala rok od četiri meseca vladi Ramuša Haradinaja da izradi Statut ZSO. Kao što znamo, niko nije preuzeo odgovornost ili snosio posledice zbog neispunjenja tog roka, otuda nije čudno zašto je upitna kredibilnost i rezultati pregovaračkog procesa", ocenio je član Nacionalnog konventa.
Na pitanje koji su najveći nedostaci Briselskog sporazuma, Mijačić je kazao da je njegova najveća mana nedostatak kriterijuma za merenje stepena njegove implementacije i mehanizama sankcionisanja strana u dijalogu zbog ne ispunjavanja preuzetih obaveza.
