Katolički biskupi u Francuskoj odlučili da obeštete žrtve zlostavljanja
Biskupi Rimokatoličke crkve u Francuskoj dogovorili su se da isplate novčanu nadoknadu žrtvama seksualnog zlostavljanja u okviru te verske zajednice.
Predsednik Francuske biskupske konferencije Erik de Mulen-Bofor (Eric de Moulins-Beaufort) pozdravio je taj potez kao "odlučan korak".
On je rekao da je Crkva prepoznala svoju "institucionalnu odgovornost" i odlučila da krene "putem priznanja i reparacije koji žrtvama otvara put za dobijanje obeštećenja".
"Osetili smo gađenje i užas u sebi kada smo shvatili koliku patnju je toliko mnogo ljudi preživelo i još preživljava", rekao je Mulen-Bofor.
On nije izneo detalje o iznosu nadoknade i načinu isplate.
Francuska biskupska konferencija održala je godišnji sastanak mesec dana nakon objavljivanja izveštaja koji je otkrio seksualno zlostavljanje dece velikih razmera u okviru Rimokatoličke crkve u Francuskoj.
Izveštaj je objavila nezavisna komisija koja je procenila da su sveštenici ili druge osobe povezane sa Crkvom seksualno zlostavljali oko 330.000 dece u prethodnih 70 godina.
Zataškavanje zlostavljanja od Crkve u izveštaju je opisano kao "sistemsko".
U Nigeriji 2022. godine 17 miliona ljudi neće imati dovoljno hrane
Gotovo 17 miliona Nigerijaca neće imati dovoljno hrane 2022. godine i to predstavlja porast gladnih u najmnogoljudnijoj zemlji Afrike, navodi se danas u izveštaju koji su finansirale UN.
Od oktobra do decembra, više od 12,1 miliona Nigerijaca suočava se sa kritičnom ili hitnom nesigurnošću nabavke hrane, navodi se u izveštaju i dodaje da se predviđa da će taj broj biti 16,8 miliona od juna do avgusta 2022. godine.
Izveštaj o situaciji sa hranom u Nigeriji objavljuje se dva puta godišnje, pod pokroviteljstvom nigerijskog Ministarstva poljoprivrede uz tehničku i finansijsku podršku UN i nevladinih organizacija.
Nigerija, gde živi 210 miliona ljudi, suočava se sa problemima sa nabavkom hrane. Pored pobune na severoistoku, oružane snage pokušavaju da se obračunaju sa bandama naoružanih kriminalaca - koje se lokalno nazivaju "banditima", koje haraju po severozapadnom i centralnom delu zemlje.
U Nigeriji vlada i inflacija, zbog čega su mnogi građani siromašni.
Avganistan: U Heratu devojčice krenule u školu
Škole za devojčice od sedmog do 12. razreda ponovo su otvorene u Heratu, trećem po veličini gradu u Avganistanu, rekli su meštani.
Talibani su od preuzimanja vlasti, pre skoro tri meseca, pod pritiskom međunarodne zajednice da dozvole svim devojčicama da idu u školu.
Talibanski zvaničnici se nisu oglasili povodom otvaranja škola, ali su roditelji u Heratu, koji imaju žensku decu, rekli da su njihove ćerke pohađale nastavu poslednja dva dana.
Najmanje 26 škola za devojčice iznad šestog razreda ponovo je otvoreno u gradu Heratu, saopštile su porodice.
Mohamed Rafik Sediki, stanovnik Herata, rekao je da su njegove dve ćerke, koje pohađaju osmi i deveti razred, presrećne što ponovo idu u školu. Rekao je da je osetio olakšanje posle višenedeljnih briga.
"Propatio sam deset puta više od svojih ćerki kada nisu mogle da idu u školu", rekao je.Za vreme talibanske vlade od 1996. do 2001. godine devojkama i ženama je bilo zabranjeno da idu u škole, na posao i da se pojavljuju u javnosti.
Od preuzimanja vlasti 15. avgusta talibani pokušavaju da ubede stanovništvo i međunarodnu zajednicu da su se promenili i da će njihov režim biti manje brutalan nego prethodni.
Međunarodna zajednica odbija da prizna talibansku vladu dok ne ispuni listu zahteva, uključujući poštovanje ženskih prava i školovanje devojčica.
Kuvajtska vlada podnela ostavku drugi put ove godine
Kuvajtska vlada podnela je ostavku, drugi put ove godine, stavljajući u fokus probleme u toj maloj, naftom bogatoj, zemlji.
Državna novinska agencija Kuna je prenela da je lider Kuvajta šeik Navaf al Ahmad al Sabah primio vladinu ostavku, ali nije prenela da li će je prihvatiti.
Vlada je prethodno u jeku najgore ekonomske krize podnela ostavku u januaru ove godine.
Neslaganja parlamenta i vlade produbljuju političku krizu u zemlji.Ekonomsku krizu dodatno je pogoršala pandemija korona virusa.
Avion prinudno sleteo u Španiji, deo putnika pobegao
Aerodrom u Palma de Majorki, jedan od najprometnijih u Španiji na Balearskom arhipelagu, morao je da bude u petak zatvoren gotovo četiri sata, pošto je nekoliko putnika iz aviona koji je prinudno sleteo, pokušalo da pobegne.
Avion, koji je leteo na relaciji Kazablanka-Istanbul, sleteo je prinudno u Palma de Majorki pošto se jedan putnik žalio da mu nije dobro, saopštila je danas Civilna garda.
Tokom evakuisanja navodno bolesnog putnika, oko 20 ljudi je iskoristilo priliku da pobegne iz aviona i počelo da trči po aerodromskom pisti. Dve osobe su uhapšene, navela ja garda.
Španski list Pais (El Pais) preneo je da istražitelji smatraju da je verovatno reč o prevari kako bi neki putnici ilegalno ušli u zemlju.Putnik kojem je pozlilo, prebačen je u bolnicu gde su lekari posle pregleda ustanovili da je potpuno zdrav. Tog putnika je potom uhapsila policija.
Drugi putnik koji je išao sa navodno bolesnim putnikom u bolnicu uspeo je da pobegne.Zbog te pometnje je 13 aviona koji su čekali sletanje na aerodrom u Palma de Majorki, preusmereno na druge aerodrome. Aerodrom je ponovo otvoren oko ponoći.
