Nemački energetski regulator privremeno je suspendovao odobrenje za gasovod Severni tok 2 u kritičnom trenutku za evropsko snabdevanje gasom kada se strahuje da Evropa neće imati dovoljno goriva za grejanje i proizvodnju struje u zimskim mesecima.
Svetski mediji pišu da je odluka doneta u vreme povećanih tenzija između Moskve i Evropske unije, ponovo povećala inače visoke cene gasa, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE).
Suspenzija procesa odobravanja kontroverznog gasovoda Severni tok 2, koji bi udvostručio oslanjanje na ruski gas, usledila je posle sve jačeg geopolitičkog pritiska da se odustane od tog projekta, ističe Gardijan.
Na energetskim tržištima širom Evrope porasle su cene pošto je nemački energetski regulator obustavio proces sertifikacije, što, kako ocenjuje britanski list, predstavlja veliko nazadovanje u planovima Gazproma da proširi dominaciju ruskog gasa novim gasovodom preko Baltičkog mora.
Zapadni lideri pozivali su da se odustane od Severnog tok 2, koji zaobilazi gasovode kroz najbliže susede Rusije - Ukrajinu i Belorusiju, uz upozorenje da bi mogao da destabilizuje region.
Kritičari projekta strahuju da će Rusija koristiti gasovod kao geopolitičko oružje u Evropi usred globalne gasne krize, istovremeno slabeći Ukrajinu koja se u velikoj meri oslanja na prihode od isporuke ruskog gasa u Evropu preko svoje tranzitne mreže, ukazuje Gardijan i ističe da Moskva to negira.
Cene gasa dostigle su rekordne vrednosti poslednjih meseci, usled porasta potražnje nakon ekonomskog usporavanja zbog kovid-19 prošle godine, ali i kako, navodi Gardijan, nevoljnosti Rusije da uprkos rastu cena pošalje dodatne isporuke u Evropu.
Nemački energetski regulator saopštio je da je "privremeno suspendovao" sertifikaciju gasovoda Severni tok 2, jer su njegovi vlasnici odlučili da otvore nemačku filijalu koja nije postavljena u skladu s nemačkim zakonom, navodi Fajnenšel tajms, uz ocenu da suspenzija dolazi u kritičnom trenutku za evropsko snabdevanje gasom.
Projekat Severni tok 2 sa sedištem u Švajcarskoj osnovao je nemačku podružnicu koja će biti vlasnik nemačke deonice gasovoda kao odgovor na propise Evropske unije koji zahtevaju da kompanije koje proizvode, transportuju i distribuiraju gas unutar bloka budu zasebna pravna lica.
Nemački sudovi su u avgustu odbili zahtev Severnog toka 2 da bude izuzet od pravila.
Viši saradnik u istraživačkom centru Atlantskog saveta Alan Rajli kaže da je pokušaj da se napravi teritorijalna podružnica za deo gasovoda od 33 kilometra u Nemačkoj zapravo pokušaj da se pronađe rupa u pravilima. On kaže da čak i kada bi Evropska komisija prihvatila plan, članice Unije poput Poljske koja se protivi Severnom toku 2, mogu da podnesu tužbu uz tvrdnju da Severni tok 2 predstavlja pretnju evropskoj energetskoj bezbednosti.
Ruski predsednik Vladimir Putin tražio je od nemačkih regulatora da odobre gasovod kako bi se ublažila gasna kriza u Evropi, rekavši na energetskoj konferenciji u oktobru da će Moskva "povećati isporuke" Severnim tokom 2 kada dobije odobrenje regulatora, ukazuje Njujork tajms, dodajući da mnogi u Evropi sumnjaju da Putin namerno zadržava gas kako bi stvorio pritisak da se odobri novi gasovod.
Trgovci su se nadali da će dolazak gasa preko Severnog toka 2 popuniti zalihe i smiriti cene, koje su na istorijski visokom nivou, ali su, podvlači američki list, šanse za dodatne isporuke smanjene odlukom nemačkog regulatora.
