Direktor Centra za napredne studije iz Sarajeva Emir Hadžikadunić ocenio je da situacija na Zapadnom Balkanu u posljednjih 25 i 30 godina nikada nije bila napetija.
"Prvo međunarodne okolnosti se brzo menjaju, imamo ubrzani rast Kine, imamo povratak Rusije na svetsku geopolitičku scenu, primarno evropsku, imamo uslovno kazano slabost evroatlanskih polova, nezainteresovanje Evropske unije za novi val proširenja, tako da su države koje su ostavljene izvan EU na margini tih važnih političkih zbivanja", smatra Hadžikadunić.
U intervjuu za agenciju Beta tokom foruma "Balkan 2030 - izazovi miru, bezbednosti i stabilnosti na Balkanu", Hadžikadunić je rekao kako neke države u regionu koje prednjače u oblasti privrede, u demografskom smislu imaju aspiracije koje možda nisu imale u nekim drugačijim okolnostima.
"Aspiracije tih država unutar Zapadnog Balkana se očekivano predstavljaju kao pretnja drugim državama koje su objektivno manje demografski, geografski, slabije naoružane, imaju slabije ekonomije i osećaju se ugroženim. Sve to doprinosi osećaju opasnog stanja, tako da ima još mnogo pitanja na koja još uvek nemamo odgovore", rekao je Hadžikadunić.
On je rekao da se može primetiti da se Srbija "ubrzano naoružava" i da ima duplo veći odbrambeni budžet neko pet drugih država zajedno.
"Imamo paradoksalnu situaciju da Srbija, odnosno predsednik Aleksandar Vučić najviše od svih govori o miru, integraciji, o regionalnim procesima, ta ista država je u procesu naoružavanja. Šta su joj pretnje, je l to Albanija, Bosna i Hercegovina, gde su te pretnje Srbiji, a imajući u vidu i poslednje događaje u odnosima sa Kosovom, radi se o alarmantnim stvarima i govore o intenciji Srbije šta se može dogoditi ukoliko te spoljno političke okolnosti budu išle u prilog Srbiji, recimo ako se vojska SAD povuče sa Kosova, što nije nezamislivo", kazao je on.
U slučaju da se dogodi neki dogovor na relaciji Priština Beograd, "ne garantuje da će sledeće liderstvo Srbije nakon Vučića poštovati taj sporazum, jer je DNK Srbije da Kosovo jednog dana vrate pod svoj suverenitet".
U vezi sa analizama koje ukazuju na to da bi Srbija priznala Kosovo, ako zauzvrat dobije Republiku Srpsku, Hadžikadunič kaže da u BiH ne vole da dovode u vezu Republiku Srpsku sa Kosovom koje nemaju "nikakve zajedničke veze", a i Kosovo i BiH i Albanija imaju isto spoljno političko opredelenje - da jednog dana postanu članice EU i NATO-a i da taj prostor dele zajedno.
