Lideri vodećih zapadnih zemalja ne čine dovoljno za odbranu demokratije i nisu dorasli brojnim izazovima sa kojima se svet suočava, ocenila je međunarodna organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watć, HRW) u najnovijem godišnjem izveštaju.
Izvršni direktor HRW Kenet Rot (Kenneth Roth) naveo je u uvodnom delu Izveštaja za 2021. godinu, da su ti demokratski lideri često "zaglibljeni u partijskim borbama i kratkoročnim preokupacijama", što sprečava njihovo efikasno suočavanje sa problemima kao što su klimatska kriza, pandemija korona virusa, siromaštvo i nejednakost, rasna nepravda ili pretnje moderne tehnologije.
"Da bi demokratije prevladale u globalnom nadmetanju sa autokratijom, njihovi lideri moraju da učine više od ukazivanja na slabosti autokrata. Oni moraju da iznesu jače argumente za demokratsku vladavinu. To znači zalaganje za demokratske institucije kao što su nezavisni sudovi, slobodni mediji, snažna zakonodavna tela i jak civilni sektor, čak i kada to donosi kontrolu ili izazove izvršnoj vlasti", rekao je Rot.
Rot je kritikovao američkog predsednika Džozefa Bajdena, navodeći da je on u januaru 2021. preuzeo dužnost uz obećanje da će mu ljudska prava biti u središtu spoljne politike, ali da je uprkos tome "nastavio da prodaje oružje Egiptu, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelu uprkos konstantnoj represiji" u tim zemljama.
Suočen sa autokratskim trendom u Centralnoj Americi, Bajden se uglavnom bavio tim pitanjem u Nikaragvi, tradicionalnom rivalu Vašingtona, dok je u drugim zemljama prioritet davao migrantskom pitanju, a ne autokratiji, naveo je Rot.
"Na ključnim samitima, delovalo je kao da je Bajden izgubio glas kada je trebalo javno osuditi ozbiljna kršenja ljudskih prava. Stejt department je povremeno protestovao zbog represije u određenim zemljama, a u ekstremnim slučajevima Bajdenova administracija je uvodila usmerene sankcije nekim zvaničnicima, ali je uticajni glas predsednika često izostajao", napisao je Rot.
Posle sastanaka sa predsednicima Kine, Rusije i Turske, Si Đinpingom, Vladimirom Putinom i Redžepom Tajipom Erdoganom, Bajden bi naveo da su razgovarali o "ljudskim pravima", ali je iznosio malo detalja o tome šta je rečeno ili kakve bi posledice mogle da budu ako te zemlje nastave represiju, navodi Rot.
Rot je ocenio da su i drugi zapadni lideri, od kojih je izdvojio bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, pokazali "sličnu slabost u odbrani demokratije".
Vlada Angele Merkel je doprinela globalnoj osudi kineske vlade zbog zločina protiv čovečnosti u regionu Sinđijang, ali je, dok je bila predsedavajuća EU, pomogla promovisanju investicionog sporazuma Unije sa Kinom, uprkos prisilnom radu ujgurske manjine, naveo je Rot.
Francuski predsednik Makron je takođe doprineo koordinaciji osude ponašanja Kine u Sinđijangu, ali je njegova vlada zatvorila oči pred užasnim stanjem ljudskih prava u Egiptu, ocenio je Rot.
"Egipćani žive u najgoroj represiji u modernoj istoriji zemlje, ali francuska vlada nastavlja da prodaje oružje vladi Abdela Fataha El-Sisija. Makron je čak El-Sisiju dodelio Legiju časti, najviše francusko priznanje", naveo je Rot.
Dodao je da je Makron najavio i ogromnu prodaju oružja Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uprkos učešću vojske te zemlje u bezbrojnim nezakonitim napadima na civile u Jemenu.
"Nije čak ni preduzela korak da utvrdi da te vlade ozbiljno krše vrednosti ugovora EU, nakon što je pokrenuta procedura nadžora obe zemlje zbog njihovih napada na demokratsku vladavinu", naveo je.
"Većina današnjeg sveta očekuje od demokratskih lidera da reše naše najveće probleme. Ali ako demokratski zvaničnici i dalje ne budu ispunjavali očekivanja, ako ne budu sposobni za vizionarsko vođstvo koje ova zahtevna era traži, oni rizikuju da podstaknu frustraciju i očaj koji su plodno tlo za autokrate", dodao je Rot.
