Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Zoran R. Tomić izjavio je da referendumska "Pirova pobeda" za političku vrhušku ne bi smela da bude signal da nastavi da nekontrolisano radi šta hoće.
Tomić je za agenciju Beta kazao da je procenat izlaznosti za organizatora referenduma zabrinjavajući znak.
"S premalom bezscenzuskom izlaznošću, građani su ipak većinski potvrdili Akt o promeni Ustava. Nisam siguran da je glasanje na mnoštvu punktova proteklo regularno i mirno, što u ovdašnjim okolnostima političke nekulture nije iznenađenje", ocenio je profesor.
Po njegovim rečima, politički je referendum trebalo da bude shvaćen kao građanska ocena postojećeg društvenog stanja i dosadašnjih učinaka aktuelne vlasti.
"Tako, ako gro izašlih, aktivnih građana zaista oseća da im je sve potaman, usvajanjem amandmana biće im 'jednako dobro'. Ali ako im je sada zbiljski loše, postignuto većinsko referendumsko 'da' neće dovesti do toga da im bude bolje. Smatram da se jedan broj građana izjasnio sa 'da' po instrukcijama, partijskoj disciplini, možda i nekim ozbiljnim pretnjama, a neki po inerciji, iz naivnosti, ili iz neobaveštenosti.
Mnogima je pak psihološki bilo teško da glasaju protiv nominalne, tobože projektovane 'nezavisnosti sudstva' i 'samostalnosti javnog tužilaštva'. U svakom slučaju, procenat izlaznosti je za organizatora referenduma zabrinjavajući znak da na 'referendumnskom stolu' za širu publiku nije bilo primamljivih plodova", naveo je Tomić.
Vladajuća garnitura je, dodao je on, za ustavne promene dobila podršku samo oko petine glasova biračkog tela, a odnos "da" i "ne" u Beogradu i u još nekim većim gradovima pokazuje da se stvari polako, ali sigurno menjaju.
"Cenim da predstoji širenje tog svežeg talasa po celoj Srbiji. I da bi proleće 2022. moglo da bude politički prekretničko, bar u izrazito urbanim sredinama. Rezultat referenduma ne mora nužno da nagoveštava ishod aprilskih izbora, ali nekih indikacija ipak ima", istakao je profesor Tomić.
Naveo je da srazmera "da" i "ne" na referendumu ne predstavlja odnos snaga vlasti i opozicije.
"Pritom, raste broj mladih, partijski nesvrstanih, koji shvataju da se od lažnih obećanja vladajuće garniture ne može živeti, da nemaju perspektivu ako svojevoljno odlučno ne krenu putem sistemskog preobražaja države i društva. Stoga će na aprilskim izborima u igri biti drugačiji i razuđeniji interesi i jači motivi od ovih amandmanskih.
Pa će i izlaznost biti osetno veća, što bi dovelo do razuđenijeg, pa time i legitimnijeg sastava parlamenta i slabljenja moći aktuelnih vladajućih stranaka", zaključio je profesor Zoran R. Tomić.
