Novinar Milivoje Mihajlović izjavio je da su sve vlasti u Beogradu napravile fatalnu grešku što posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma nisu insistirale na povratku raseljenih na Kosovo i Metohiju.
Mihajlović je za Novi magazin kazao da je s Kosova, prema podacima UNHCR-a, prognano 225.000 Srba, Bošnjaka, Roma...
"U Prištini je živelo 40.000 Srba, a ih je samo 136. Etnički je očišćena cela Metohija. Ostali su Srbi na severu, enklave u centralnom Kosovu, u Štrpcu, Kosovskom Pomoravlju. Kada je povratak raseljenih mogao da se pokrene, desio se pogrom 17. marta 2004. godine. Vlasti u Beogradu su na pogrom odgovorile – molebanom i tako poručile Srbima na Kosovu – u Božijim ste rukama", rekao je Mihajlović, koji je devedesetih godina prošlog veka bio izveštač RTS i BBC, glavni urednik Radio Prištine i direktor kosovskog Medija centra.
Najveća greška Beograda pre Kumanovskog sporazuma, dodao je novinar, bila je u tome što je Beograd dozvolio da bude uvučen u rat s militantnim grupama kosovskih Albanaca.
"Možda je najveća greška, što nije uspeo, iako je imao prećutnu saglasnost međunarodne zajednice, da se obračuna s terorističkim grupama, već je antiterorističku kampanju započeo akcijom u selu Prekaze, protiv Adema Jašarija, u kojoj je ubijeno preko 50 članova njegove porodice. Taj događaj je omasovio ustanak kosovskih Albanaca i obezbedio im podršku zapadnih zemalja. Greška je i što, uporedo s akcijama protiv terorista, nije započet iskren i dobro pripremljen dijalog s političkim predstavnicima kosovskih Albanaca", ocenio je on.
Naveo je da se Srbija već dve decenije hvali da na Kosovo odlazi više od pola milijarde evra godišnje iz republičkog budžeta, ali da je najveći deo tih para završi u privatnim džepovima političko-kriminalnih krugova.
"Za Srbe na Kosovu je, kako u šali sami govore, ostao 'kusur'. Dakle umesto velikog povratka raseljenih, imali smo – veliku pljačku", istakao je Mihajlović.
Govoreći o briselskim pregovorima, naglasio je da Boris Tadić nije pristao da srpske institucije pređu u kosovski sistem, "pa je nemačka kancelarka Angela Merkel za njega u Beograd donela 'svilen gajtan'".
Upitan kako ocenjuje politiku Aleksandra Vučića prema Kosovu, Mihajlović je rekao da dok je bio u opoziciji, Vučić je kritikovao vlasti najviše zbog Kosova.
"Kad je došao na vlast predao je Prištini pravosuđe, policiju, energetiku, telekomunikacije..., a nedavno i Brezovicu", kazao je novinar.
Na pitanje zašto Zajednica srpskih opština još nije formirana, Mihajlović je rekao da Priština odbija da se o tome razgovara pozivajući se na odluku svog Ustavnog suda.
"Zanimljivo je da kosovske vlasti 'poštuju' odluku Ustavnog suda kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, a ne poštuju odluku istog suda da se manastiru Visoki Dečani vrati oteta zemlja. Svi ti ustupci kosovskoj strani su plod politike Aleksandra Vučića", ocenio je on.
Rekao je da je Vučić postigao ono što njegovi prethodnici nisu mogli ni da sanjaju.
"Uveo je Srpsku listu u kosovski parlament, kao deo vladajuće većine u nekoliko saziva, i u kosovsku vladu. Srpska lista je ekspozitura SNS-a i mogla je da sruši sve kosovske vlade od 2013. na ovamo. Zašto to Vučić nije uradio kada su bili ugroženi srpski interesi na Kosovu, recimo kada je uvedena besmislena taksa za robu iz Srbije? Tada je mogao da sruši vladu u Prištini, ili da je primora da povuče odluku o taksi. I u mnogim drugim slučajevima... Prave razloge za to javnost još uvek ne zna", kazao je Mihajlović.
Na pitanje Novog magazina zašto posle ubistva Olivera Ivanovića u kosovskoj politici nema nijednog Srbina koji nije član Srpske liste ili SNS-a, Mihajlović je rekao da je teško objasniti zbog čega u političkom životu nema uticaja nekoliko stotina profesora Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.
"Oliverovo ubistvo je uplašilo ljude i upozorilo koliko je opasno bavljenje politikom na Kosovu", ocenio je Milivoje Mihajlović.
