Potpredsednik Narodne stranke i kandidat za poslanika Ujedinjene Srbije advokat Vladimir Gajić izjavio je da Srpska radikalna stranka (SRS), Socijalistička partija Srbije (SPS) i Srpska napredna stranka (SNS) ispunjavaju sve zakonske kriterijume da im se zabrani rad.
Gajić je agenciji Beta kazao da kada su u pitanju SPS i SRS njihova vladavina u periodu 1990-2000 godina daje na stotine dokaza koji govore o kršenju ljudskih i manjinskih prava, ugrožavanju teritorijalnog integriteta zemlje i raspirivanju mržnje po svim osnovima.
"SNS je formalno nova stranka koja ima de fakto kontinuitet sa SRS, a čiji su funkcioneri ogrezli u kriminalu za šta će morati da se vode krivični postupci. Neki od lidera tih stranaka ili pripadnici najvišeg vrha su osuđivani u Srbiji ili pred Tribunalom u Hagu, optuživani su zbog ubistava ili pokušaja ubistava novinara i političkih protivnika u Srbiji. Ova vlast je i direktno ugrozila teritorijalni integritet Srbije potpisom na Briselski sporazum koji je protivustavan", ocenio je Gajić.
Po njegovim rečima, da bi se ostvarila zabrana rada tih stranaka, neophodno je da se promeni vlast i da se stvore uslovi da ovlašćeni predlagači mogu da prikupe građu i dokumentaciju s kojom bi izašli pred Ustavni sud.
"Nemam nikakve sumnje da bi sud u jednom fer postupku zaključio da je rad ovih političkih stranaka u najvećoj meri bio u suprotnosti s obavezama političkih stranaka kada je u pitanju njihovo političko delovanje", istakao je potpredsednik Narodne stranke.
Naveo je da je delovanje političkih stranaka regulisano Zakonom o političkim strankama, a prema odredbi člana 4. tog Zakona, delovanje političke stranke ne može biti usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
"Zakon, takođe zabranjuje političkoj stranci da neposredno vrši vlast, kao i da vlast potčini sebi. O zabrani rada političke stranke odlučuje Ustavni sud, a postupak se pokreće na predlog Vlade, Republičkog javnog tužioca i Ministarstva. Zakon nije odredio koje je ministarstvo u pitanju, ali bi lako moglo da se protumači da je to Ministarstvo pravde. Ukoliko Ustavni sud prihvati predlog, ta politička stranka se briše iz registra", objasnio je advokat.
Gajić naglašava da je najava pojedinih opozicionih političara o lustraciji rezultat pre svega marketinškog razmišljanja, a ne političkog i pravnog.
"Mi smo već imali Zakon o lustraciji koji je donet 2004. godine i koji je bio oročen na trajanje od deset godina. Nijedan postupak po tom zakonu nije pokrenut. Mislim da je sada za to kasno, a pogotovo je nedelotvorno, jer lustracija ima političku dimenziju, ona je upravljena protiv onih koji su se ogrešili uopšte o ljudska prava. Postupak za zabranu političkih stranaka bi bio, kada je u pitanju SNS, rezultat krivičnih postupaka koji moraju da slede ako dođe do promene vlasti", kazao je on.
Na pitanje Bete šta podrazumeva "revanšizam" za koji se zalaže Narodna stranka, Gajić je rekao da do toga može da dođe samo u zakonom regulisanom postupku, a to je pre svega Zakonik o krivičnom postupku, Krivični zakonik kao i neki prateći zakoni kao što je Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, Zakon o pranju novca ili poreski zakoni.
"Pravni okvir zapravo u potpunosti već postoji. Specijalni tužilac takođe postoji, kao i tzv. specijalni sud. Za sve to nam treba i nezavisno pravosuđe i zato je bilo važno glasati za NE na referendumu", ocenio je advokat.
Dodao je da bez suštinske promene sistema ne može doći bez drastičnih pravnih postupaka.
"Naravno, tu je povezano i pitanje BIA. Toj tajnoj službi se mora prekinuti kontinuitet s onom OZNOM koja je uspostavljena 1945.godine i koja ovde vlada u kontinuitetu već skoro 80 godina", kazao je Gajić.
Naglasio je da je srpskom društvu neophodna etička i moralna katarza i da opozicija ima dužnost da to obeća i pokuša da sprovede.
"Ako ne želi, onda ona zapravo ne želi suštinske promene. Bojim se da je rešavanje tog pitanja zapravo glavni nedostatak opozicije u Srbiji i da je to razlog što ona nema dovoljno široku podršku. Građani pamte da nije bilo u simboličkom smislu 6. oktobra, odnosno sve više vide da je 5. oktobar bio puzajući državni udar. Ne možemo da pređemo preko svoje istorije, ne možemo da zaboravimo da je ovde sistematski uništena građanska klasa u periodu od 1945-1954, a zatim i seljaci i selo. Od toga se nismo nikada oporavili i nećemo stati na noge dok se te stvari ne rasčiste. Nažalost, ovde ima opozicionara koji bi pre meni 'sudili' za verbalni delikt zbog ovih stavova nego što bi krenuli u pravu promenu sistema", zaključio je Vladimir Gajić.
