Svestrani umetnik Pjer Paolo Pazolini (Pier Pasolini), rodjen 5. marta 1922, u svetu će ostati upamćen kao "anfan teribl" italijanske književnosti i kinematografije, čije ubistvo 1975. nikada nije rasvetljeno.
Pesnik, pisac, filmski stvaralac, dramaturg, kritičar, glumac, novinar, "PPP" je ostavio bogat opus, obeležen i istraživanjem i političkim opredeljenjem. Mnogi smatraju da je to "vrsta jevandjelja" koju je napisao agnostik, marksista i homoseksualno opredeljeni Pazolini.
Za 20 godina umetničke delatnosti, Pazolini, često uporedjivan sa Žanom Koktoom (Jean Cocteau) ili Žanom Ženeom (Jean Genet) izazvaće burne kontroverze suočen sa buržoaskom kritikom, hrišćanskom cenzurom i neofašističkom pretnjom.
Njegovi stihovi, proza, pozorište, filmovi i mnoge hronike čine mračnu poetiku u kojoj Pazolini, inače bliski prijatelj Žan-Lika Godara (Jean-Luc Godar) i Federika Felinija (Federico Fellini) preispituje modernost tadašnje Italije.
Pazolini je već bio poznat u Italiji po svojim zbirkama pesama, kada je u inostranstvu postao poznat kao filmski stvaralac.
Umetnik će od realizma kao što je film "Mama Roma" do adaptacije Bokača, Sofoklea i Sada, snimiti 23 filma. Njegovo poslednje ostvarenje "Salo i stodvadeset dana Sodome" iz 1975. bazirano na knjizi "Stodvadeset dana Sodome" francuskog pisca Markiza de Sada (Marquis de Sade), će izaći posle njegovog ubistva.
Režirao je izmedju ostalih i filmove "Jevandjelje po Svetom Mateju" (1964), koji mu je doneo nagradu žirija Medjunarodnog filmskog festivala u Veneciji (Mostra), "Teorema" (1968), "Medeja" (1969) sa velikom Marijom Kalas (Callas) i "Dekameron" (1971), koji je nagradjen na Berlinskom festivalu.
Njegovi romani pričaju najpre o njegovoj fascinaciji i privlačnosti za mladiće, a ciklus romana se okončava nedovršenim delom "Nafta".
Pazolini je ubijen u noći izmedju 1. i 2. novembar 1975. na jednoj plaži u blizini Rima. Naredne godine je za ubistvo osudjen Djuzepe Pino Pelozi (Giuseppe Pelosi), tada 17-godišnjak za kojeg se tvrdi da se posvadjao sa umetnikom jer je Pazolini odbio njegove seksualne usluge.
Pelozi je kasnije negirao da je ubio Pazolinija već da se iza tog ubistva kriju politički motivi. On je tada osudjen na devet godina zatvora.
Okolnosti njegovog ubistva ostale su nerasvetljene. Prema zvaničnoj verziji, reč je o seksualnoj aferi, ali prijatelji i poznavaoci rada Pazolinija govore o politički motivisanom ubistvu jer je umetnik bio levičar, i da je Pelozi bio samo "instrument zavere".
