Progamski direktor Crte Raša Nedeljkov je na konferenciji za novinare rekao da je to glavni zaključak te misije, te istakao da institucije koje su nadležne za sprovođenje i nadzor zakona "nisu u dovoljnoj meri doprinele zaštiti javnog interesa".
Naveo je da svojim radom nisu doprinele većem ostvarenju standarda za slobodne i demokratske izbore.
Prema njegovim rečima, institucije koje su reagovale na kršenja zakona tokom kampanje, nisu imale uticaj na promenu ponašanja onih izbornih aktera koji su svoje institucionalne prednosti zloupotrebljavali.
Rekao je da je Crta izborni proces u 2020. ocenila kao jedan od najlošijih koje je posmatrala.
Kazao je da mere za unapredjenje izbornih uslova, nastale nakon dva medjustranačka dijaloga, "nisu dovele do unapredjenja u odnosu na ključne probleme izbornog procesa".
Te mere su, po navodima Crte, rezultirale kompleksnijim zakonodavnim i institucionalnim okvirom za sprovodjenje izbora, "ali u praksi nisu doprinele rešavanju gorućih problema izbornog procesa".
To su, kako je navedeno, medijske neravnopravnosti izbornih učesnika, zloupotrebe javnih resursa, klijentelističkih praksi i pritisaka na birače.
Crta je, posle dugoročnog posmatranja izborne kampanje, navela i da je usled uvodjenja obaveznog izbornog programa, došlo do rasta zastupljenosti opozicije u programima televizija s nacionalnom pokrivenošću.
Zastupljenost predstavnika vlasti smanjila se sa 85 odsto vremena posvećenog političkim akterima, koliko je zabeleženo pre početka kampanje, na 64 odsto, dok su opozicione stranke zabeležile rast medijskog prisustva 21 procentni poen (sa 15 na 36 odsto).
Istaknuto je i da je "u redovnom informativnom programu zastupljenost vladajućih stranaka i dalje dominantna (75 odsto)".
Umesto takmičenja politikama i programima, kako je navedeno, izbornu kampanju obeležila je izraženija zloupotreba institucija i njihovih resursa "čime je pojačana neravnopravnost između vladajućih i opozicionih stranaka".
Upozoreno je i da je "praksa protivzakonitog uticaja na volju birača, prisutna i van predizbornog perioda" i da je "intenzivirana tokom kampanje"
Skoro svaka deseta politička aktivnost, koju su zabeležili njeni posmatrači,"imala je crte klijentelizma, odnosno direktne ili indirektne kupovine glasova".
"Obim zabeleženih slučajeva pritisaka na birače, bilo kroz prinudu ili zastrašivanje, ili u formi kupovine glasova, pokazuje da su biračko pravo i sloboda izbora ugroženi za određene grupe stanovništva u Srbiji", ukazala je Crta.
Navedeno je se "svi zabeleženi slučajevi pritisaka isključivo dovode u vezu sa stranakama na vlasti, a većina njih i s institucijama državnog sistema".
Upozoreno je i da su "ozbiljni navodi o falsifikovanju potpisa birača u procesu kandidovanja, koje je jednoj od izbornih lista obezbedilo mesto na glasačkom listiću, kao i navodi o manipulacijama biračkim spiskom, dodatno doprineli urušavanju poverenja građana u integritet izbornog procesa".
Crta je navela i da su "obaveštenja o glasanju i u ovom izbornom procesu kod građana izazvale konfuziju i sumnje u tačnost biračkog spiska" i ocenila da
"reakcija nadležnog ministarstva nije bila pravovremena i adekvatna".Ocenjeno je i da se rad Republičke izborne komisije i Gradske izborne komisije Beograda "odvijao u skladu sa zakonom i pravnim okvirom".
Navedeno je i da je rad lokalnih izbornih komisija, "koje sada imaju nadležnost u sprovođenju republičkih izbora, obeležila različita praksa u načinu rada i postupanju".
