"Deficit Srbije nije mali, jer postoji čitav niz faktora koji mogu da utiču na njegovo povećanje u narednom periodu, poput rasta kamatnih stopa, troškova za saniranje problema u energetici, rasta BDP-a koji će biti verovatno sporiji ove, a možda i sledeće godine, što sve to utiče na povćanje fiskalnog deficita", rekao je Arsić novinarima na predstavljanju novog broja "Kvartaln monitora" koji izdanju Ekonomski fakultet i FREN.
Iako predlog još nije usvojen, a najavljene su i konsultacije Vlade Srbije sa Medjunarodnim monetarnim fondom u vezi sa tim, Arsić je ukazao da u trenutnim okolnostima nije dobro da se dodatno povećavaju rashodi za plate i penzije.
"Mislim da bi bilo dobro da se za sada odustane od tog predloga i primeni švajcarska formula, da što više pokuša da se obori inflacija, a eventualno da se, ukoliko bude bilo prostora, da jednokratna pomoć penzionerima", naveo je Arsić.
On je objasnio da bi, imajući u vidu sadašnji rast plata i inflaciju, moglo da se očekuje da primenom švajcarske formule penzije u narednoj godini porastu za oko 12 odsto.
"Bilo bi mnogo bolje da se u ovakvim oklonostima primeni švajcarska formula i da se onda potrudimo da u narednoj godini rast inflacije bude manji", rekao je Arsić.
Kako je naveo, na taj način bi moglo i da se obezbedi odredjeno realno poboljšanje standarda gradajna.
"Ovako, sa stanovišta suzbijanja inflacije, i sama najava rasta plata i penzija povećava inflaciona očekivanje, jer većina privrednika to percipira kao signal da će inflacija biti realativno visoka u narednoj godini i onda u svojim poslovnim odlukama planiraju povećanje cena, koje će ako se dogodi značiti uvećanje agregatne tražnje, a istovremeno će to podstaći zahteve drugih da se povećaju njihova primanja", rekao je profesor Arsić.
