"Od dosad napravljenih gubitaka, približno polovinu, oko 500 miliona evra, već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu", navedeno je u analizi.
Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost.
Pitanje je, medjutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje EPS-a, neodrživo.
"Jedan od uslova za ozdravljenje EPS-a bio bi urgentna mera povećanja cena električne energije za domaćinstva od 15-20 odsto, uz slično povećanje za privredu", naveo je Fiskalni savet.
Istakao je da bi cena gasa za domaćinstva trebalo da poraste za 65-70 odsto, što na prvi pogled izgleda kao veliko povećanje, ali ne bi bio presedan pošto su slične cene važile tokom 2013 - 2015. godine.
Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10-40 odsto, u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana.
Novi veliki gubici EPS-a i Srbijagasa mogli bi se napraviti i naredne zime ukoliko ne dodje do brzog i snažnog zaokreta u poslovanju tih preduzeća.
Ovi gubici u tom slučaju verovatno bi bili tek neznatno niži od milijardu evra i ne bi mogli da se nastave unedogled, jer bi u jednom trenutku postali neodrživ teret, ne samo za sama preduzeća, već i za čitave javne finansije.
Ono što trenutno predstavlja dodatnu opasnost za Srbiju je to što će stabilno snabdevanje strujom i gasom i u narednoj grejnoj sezoni ponovo zavisiti od raspoložive infrastrukture i energenata iz inostranstva, koji nisu zagarantovani.
"Sve ovo se moglo i moralo izbeći boljim upravljanjem javnim preduzećima u prethodnim godinama. Dosadašnji način vodjenje EPS-a (i EDS-a) ne sme se više tolerisati", naveo je Fiskalni savet.
