Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nebojša Savić rekao je da je do jačanja dolara dovela činjenica da se američka privreda nalazi u boljoj poziciji u odnosu na evropsku, jer se u 2020. i 2021. godini mnogo brže oporavljala od posledica pandemije.
Drugi razlog vidi u krizi, izazvanoj ratom u Ukrajini, jer u zoni evra postoji veći problem održavanja privredne aktivnosti nego u Americi, što znači da "američka privreda ima veću samodovoljnost sa energentima i mogućnost da održi proizvodnju, dok Evropa ima problem sa energentima, što se odrazilo na slabljenje evra u odnosu na dolar".
Savić smatra da dolar ima tendenciju jačanja, a da li će ovakvo stanje biti održivo zavisi od toga šta će ko preduzeti.
"Evropa manje-više sedi i čeka, pasivna je i reaguje na dogadjaje, dok ih drugi kreiraju. Američka strana upravlja procesima i rešava pitanje energenata, a Evropa to ne radi, što će se sigurno odraziti na to kolika će biti recesija. Verovatno će i američka i evropska privreda ući u recesiju, ali kolika će ona biti zavisi od toga ko će kakve potezi povlačiti", ocenio je Savić.
Ekonomista Ivan Nikolić rekao je da je do izjednačenja vrednosti došlo usled stabilnog jačanja dolara još od januara 2021. godine, a da je tome doprinela i viša kamatna stopa koja u Americi iznosi 1,75 odsto, dok je u Evropi ona i dalje nula.
Nikolić je rekao da je slabljenje evra trend koji traje već duže i da je moguće da će se on nastaviti. "Njegov intenzitet vezan je za rat u Ukrajini, ali pre svega za monetarnu politiku Evropske centralne banke (ECB)", rekao je Nikolić.
"Kada ECB bude krenula da podiže kamatnu stopu, ovaj pritisak na evro će oslabiti, ali nisam siguran da će i nestati, jer je fundamentalni razlog tome mnogo jača američka ekonomska privreda u odnosu na evrozonu", rekao je Nikolić.
Iako je, kako je rekao, to loša vest za Evropu i utiče na nju nepovoljno, pre svega preko inflacije i snažnijeg cenovnog pritiska, jer je Evropi Amerika najznačajniji ekonomski partner uz Kinu, to neće previše uticati na Srbiju.
Prema njegovim rečima, Srbija ima jako malo razmene koju plaća u dolarima, i to je uglavnom razmena energenata, a i javni dug Srbije je svega desetak odsto u dolarima i nema nekog većeg efekta.
"Ovaj lom koji je prisutan na medjunarodnom deviznom tržištu ne pogadja nas direktno, pogadja najviše evrozonu. Slabljenje evra je zabrinjavajuće za Evropu, ali oni očigledno prihvataju tu okolnost, jer uporno odbijaju da svoju monetarnu politiku prilagode politici Američke centralne banke (Fed)", ocenio je Nikolić.
Glavni broker brokerske kuće "Momentum" Nenad Gujaničić rekao je da je valutna kretanja teško prognozirati i da Srbija na tu situaciju ne može mnogo da utiče.
"Ono o čemu bi naši kreatori ekonomske politike morali da vode računa jeste da opreznije upravljaju javnim finansijama, odnosno da budžetski deficit drže koliko je moguće više pod kontrolom.
Najgori scenario po nas bio bi povlačenje stranih investitora usled još veće krize ili neodrživosti naše spoljnopolitičke pozicije. U tom slučaju trpeli bi veću krizu nego što je slučaj sa najslabijim članicama evrozone, a moguće da bi i aktuelna politika deviznog kursa bila pod velikim pritiskom", rekao je Gujaničić.
Srbija dodatno oslabljena jačanjem dolara u odnosu na evro
Predsednik Nove stranke – Da se struka pita Vladimir Kovačević izjavio je da je Srbija dodatno oslabljena jačanjem dolara u odnosu na evro, da se malobrojna domaća industrijska proizvodnja, kao i evropska, za konkurentnost bori uvozeći iz Azije i drugih krajeva sveta u kojim je dolar ekvivalent iskazane cene.
"Čvrsto branjenje dinara od strane Narodne banke Srbije u odnosu na evro je dobro zbog građana Srbije, dobro je i zbog uvozničkog lobija, ali je veoma loše u odnosu na najdragocenije, a to su malobrojni srpski izvoznici", naveo je Kovačević.
Dodao je da se takvom politikom izvoznički kapacitet domaćih kompanija značajno umanjuje.
