1. Rat će verovatno trajati najmanje godinu dana
Šest meseci rata je možda prošlo, ali ni Ukrajina ni Rusija nisu spremne da prekinu borbe, uprkos gubicima koje su pretrpeli, piše Gardijan.
Ukrajina želi nazad svoje okupirane teritorije, a Rusija želi da nastavi da nanosi bol ne samo svom protivniku, kao i Zapadu. Kremlj veruje da će zima igrati u njihovu korist. Nije bilo pregovora između dve strane otkako su se pojavili dokazi o masakrima u Buči, Irpinu i na drugim teritorijama koje su Rusi okupirali severno od Kijeva.
Ali kretanje na linijama fronta bilo je minimalno od pada Lisičanska krajem juna. Obe strane se bore za zamah i sve više izgledaju iscrpljene u borbama.
2. Ukrajina nema sredstva za efikasan konvencionalni kontranapad
Ukrajina bi želela da povrati Herson, na zapadu reke Dnjepar, ali jedan visoki zvaničnik administracije je u četiri oka priznao: ''nemamo dovoljno kapaciteta da ih potisnemo nazad“.
Kijev je svoju strategiju prebacio na pojačanje raketnih napada velikog dometa i smele napade specijalnih snaga na ruske baze duboko iza linija fronta.
Savetnik predsednika Ukrajine Mihajlo Podoljak rekao je da je sada cilj napada da se "stvori haos unutar ruskih snaga". I dok će takva taktika zasigurno umanjiti efikasnost napadača, nije verovatno da će dovesti do toga da se Rusi predaju i prepuste Herson Ukrajincima.
3. Premda Moskva i dalje želi da nastavi da osvaja ukrajinska prostranstva, njen fokus biće na zadržavanju onoga što su ranije osvojili
Moskva zapravo nema nikakav ofanzivni plan osim korišćenja moćne artiljerije, kao i totalnog uništenja mesta i gradova koja im se nađu na putu. Rade to jer je delotvorno, a i delom kako bi smanjili sopstvene ljudske gubitke. Rusi nastavljaju s ovom strategijom i oko Bakhmuta u Donbasu, ali napredak je spor. Delom zato što su morali da pošalju snage u Herson.
Putin možda nije postigao ono čemu se nadao na početku rata, ali Rusija sada pod kontrolom ima velike delove ukrajinske teritorije na istoku i jugu, te aktivno najavljuje referendume o aneksiji. Kako se hladnije vreme približava, Moskva će se verovatno usresrediti na konsolidaciju onoga što ima.
4. Zima će izazvati novu izbegličku krizu i stvoriti priliku za one koji se najbolje mogu pripremiti
Zima je najvažnija u strateškom razmišljanju za obe strane. Ukrajina je već zabrinuta zbog humanitarnih pitanja jer nema grejanja na gas za stambene blokove u Donjeckoj provinciji i drugim oblastima na frontu.
Jedan humanitarni zvaničnik je predvideo da će tokom zime doći do novog talasa migracija, sa možda čak 2 miliona ljudi koji će preći granicu u Poljsku.
Rusi vide zimu kao priliku. Ukrajina se plaši da će Rusija ciljati njenu energetsku mrežu, čineći njenu dilemu oko grejanja još akutnijom, i mogla bi jednostavno da isključi ogromnu nuklearnu elektranu u Zaporožju. Moskva takođe želi da produži ''bol'' Zapada oko troškova za energente i ima svaki podsticaj da pojača pritisak.
Proleće bi, međutim, moglo biti vreme za ponovni napad – svaka strana će želeti da se pripremi za ono što će verovatno biti još jedna sezona borbi.
5. Zapad treba da odluči da li želi da Ukrajina pobedi ili samo da izdrži
Ukrajina bi bila poražena bez zapadne vojne pomoći. Ali zapad im ipak nije isporučio dovoljno oružja, poput borbenih aviona, koji bi omogućili Kijevu da otera Rusiju. Političari stalno govore o potrebi prisiljavanja Rusije na predratne granice, ali Ukrajini ne daju dovoljno oružja kako bi Ukrajinci to mogli zapravo i da učine.
U isto vreme, humanitarna kriza u Ukrajini je sve očitija. Nema ni približno dovoljno novca za obnovu – mnoge kuće severoistočno i severozapadno od Kijeva i dalje stoje uništene pet meseci nakon što su Rusi otišli.
Očajno stanovništvo živi u garažama ili improvizovanim montiranim kućicama.
Ukrajina zbog rata svakog meseca ima proračunski deficit od 5 milijardi dolara. A troškovi obnove nakon rata biće monstruozno veliki.
