Posle smrti kraljice Elizabete II, proglašenje Čarlsa za kralja označilo je automatsku promenu i na vrhu kanadske države, pošto je britanski monarh, po Ustavu, šef države.
Kako stručnjaci objašnjavaju, nije potrebna nikakva posebna procedura, niti ceremonija kojom bi se to ozvaničilo.
Ipak, postoje neke formalnosti koje će morati da ispoštuju. Na primer, nacionalni Državni savet, u kome su svi bivši i sadašnji ministri u federalnoj vladi, trebalo je da se sastane po stupanju novog monarha na presto, a generalni guverner mora da izda saopštenje o promeni na prestolu.
To se i dogodilo u subotu, na ceremoniji kojoj su prisustvovali generalna guvernerka Meri Sajmon i premijer Džastin Trudo. U prisustvu članova vladinog kabineta, oni su i potpisali formalni dokument o proglašavanju Čarlsa III za kralja Kanade.
Potom je to potvrđeno i počasnom paljbom.Slična ceremonija obavljena je i u Ontariju.Jedan broj protokola vezan je i za zvanični desetodnevni period žalosti.
Zastave su spuštene na pola koplja na svim državnim institucijama, članovi vlade nose crni flor, a svi koji žele mogu da se upišu u knjigu žalosti onlajn, lično u Rido Holu, rezidenciji generalnog guvernera u Otavi, u Kvins Parku u Torontu, ili da pošalju saučešće elektronskom ili običnom poštom.
U Kanadi će se postupno uvoditi slike i ime novog kralja Čarlsa kao obeležja, ali se na novcu, pasošima i drugim vladinim dokumentima neće odmah videti promena.
Očekuje se da premijeri i generalni guverneri zemalja Komonvelta prisustvuju sahrani u Londonu.
Dan sahrane, 19. septembar, biće neradni dan za sve zaposlene u federalnim institucijama i federalno regulisanim granama, uključujući banke, aviokompanije i krunske korporacije. Premijer Trudo kaže da će federalna vlada usaglasiti stavove po ovom pitanju sa provincijama i teritorijama, koje će odlučiti da li će i za škole i druge delatnosti to takođe biti neradni dan.
