Godinama je Islamska Republika osujećivala napore SAD da je izoluje i osiromaši svoju ekonomiju izgradnjom paralelnog univerzuma fiktivnih kompanija i stranih banaka, uključujući velike finansijske institucije sa sedištem u Evropi i SAD, koje iranske kompanije koriste da izbegnu međunarodne kontrole i poslovanje u inostranstvu. piše Politiko, preneo je Index.hr.
Dok se Rusija suočava sa sve većom međunarodnom izolacijom zbog rata u Ukrajini, Iran je ponudio da podeli svoju ekspertizu u veštini izbegavanja sankcija pored oružja, kažu zapadne diplomate.
Prema diplomatama, niz nedavnih sastanaka visokih ruskih i iranskih zvaničnika, uključujući šefa iranske centralne banke Alija Salehabadija i zamenika ministra ekonomije Alija Fekrija, postavio je osnovu za ovu saradnju.
Ako Moskva uspe da kopira iranski sistem, može se nadati da će ublažiti uticaj mnogih sankcija, posebno u sektoru nafte i gasa, koji čini okosnicu njene ekonomije.
Takav sistem bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dao mnogo više fleksibilnosti i vremena da nastavi da vodi rat protiv Ukrajine uz zadržavanje prihoda od nafte.
„Svako ko je zainteresovan da promeni stanje duha Rusije treba da shvati da je ključno osakaćenje rusko-iranskih finansijskih mogućnosti“, rekao je jedan zapadni zvaničnik.
Diplomate su izdale upozorenje
Diplomate koje su izdale upozorenje o tehnikama izbegavanja sankcija takođe su navele da su zapadne banke, poput nemačke Komercbanke i Dojče banke, kao i američke Sitigrupe, igrale ulogu u pomaganju Iranu da nastavi da prikuplja prihode od izvoza putem ilegalnih transakcija.
Rizik je da bi iste zapadne banke, svesno ili nesvesno, mogle da budu uvučene u isti način trgovine od strane Rusije.
Tokom leta, Teheran i Moskva su razgovarali o korišćenju Irana kao izvoznog čvorišta ruske nafte nakon što se Teheran i svetske sile vrate nuklearnom sporazumu, kojim bi Islamska Republika obuzdala svoj atomski program u zamenu za ublažavanje sankcija.
Ali sa brutalnim tretmanom iranskog režima prema demonstrantima poslednjih nedelja i rastućim skepticizmom u pogledu obnavljanja sporazuma u Vašingtonu, verovatnoća napretka je izbledela.
Međutim, odnosi između Rusije i Irana, koji su sarađivali u Siriji na podršci režimu Bašara el Asada u građanskom ratu, intenzivirali su se na drugim frontovima.
Iran je postao glavni dobavljač kamikaza dronova koje Rusija koristi u Ukrajini. U međuvremenu, Teheran je zatražio od Kremlja pomoć u razvoju svog nuklearnog programa, izvestio je prošle nedelje CNN, pozivajući se na američke obaveštajne podatke.
Iran je decenijama izbegavao sankcije
Iran ima decenije iskustva u pronalaženju načina da izbegne američke sankcije, ali je posebno napredovao od 2018. nakon što se američki predsednik Donald Tramp povukao iz nuklearnog sporazuma i ponovo uveo ograničenja.
Tramp je tvrdio da je sporazum sa Iranom nedovoljan da spreči Teheran da napravi atomsku bombu. Evropske zemlje, predvođene Nemačkom i Francuskom, usprotivile su se američkoj odluci, ali nisu bile u stanju da je spreče.
Međutim, čak i pre Trampovog poteza, evropske banke i kompanije nisu bile voljne da ponovo sarađuju sa Iranom jer su mnoge američke sankcije ostale na snazi i većina kompanija je procenila da je rizik od pravnog izlaganja SAD previsok.
Iransko rešenje je bilo da ode u podzemlje. Podaci do kojih je Politiko došao o nedavnim transakcijama između iranskih klirinških kuća i fiktivnih kompanija registrovanih u inostranstvu pod kontrolom režima sugerišu da je obim transakcija izbegavanja sankcija u desetinama milijardi dolara godišnje.
Podaci, koje su potvrdili zapadni zvaničnici, naglašavaju u kojoj meri je Iran uspeo da zaobiđe takozvanu „kampanju maksimalnog pritiska“ koju je pokrenuo Vašington 2018.
„To objašnjava kako je Iran zaobišao kampanju maksimalnog pritiska“, rekao je jedan zapadni zvaničnik. To takođe može da objasni zašto se Iran, uprkos značajnim ustupcima administracije američkog predsednika Džoa Bajdena, opirao ponovnom ulasku u nuklearni sporazum.
Razgovori su zaustavljeni i pre nedavnih protesta u Iranu. Iako su američke sankcije uzele danak na iranskom ekonomskom bilansu, Teheranska finansijska mreža u senci osigurala je da ekonomija nastavi da radi, ako ne na svim cilindrima, onda tempom koji je održava, istovremeno osiguravajući privilegije elite.
Iako su inflacija i nezaposlenost u Iranu visoke, što je doprinelo nemirima, njegova privreda je nedavno pokazala znake života, rastući za više od četiri odsto samo u poslednjoj fiskalnoj godini, prema podacima Svetske banke.
Uloga Kine
Iako se iranski izvoz nafte otprilike prepolovio pod sankcijama i sada iznosi oko milion barela dnevno, uspeo je da održi snažnu trgovinu u drugim oblastima, kao što su petrohemija i metali.
Sa oko sto milijardi dolara prihoda prošle godine, spoljna trgovina Irana dostigla je najviši nivo od kada su SAD ponovo uvele sankcije. Uprkos padu obima nafte, Iran je imao koristi od rasta cena, a izvozna zarada se više nego udvostručila na oko 19 milijardi dolara prošle godine.
Ono što pokreće oporavak iranske naftne industrije, prema Svetskoj banci, jeste indirektni izvoz u Kinu. Iranska nafta je privlačna Kini, uglavnom zato što je relativno jeftina.
Ilegalna priroda sankcionisane iranske sirove nafte znači da se prodaje uz veliki popust na tržišne cene. Tu na scenu stupa iranska tajna mreža lažnih kompanija. Samu naftu je prilično lako otpremiti ispod radara korišćenjem transfera sa broda na brod u otvorenim vodama, a zatim mešanjem u stranim lukama sa drugom sirovom naftom kako bi se prikrilo njeno poreklo.
Veća poteškoća za Iran je da dobije novac za prodaju bez izazivanja uzbune u međunarodnom finansijskom sistemu, kojim iz regulatorne perspektive dominiraju Sjedinjene Države. Umesto da se nafta prodaje direktno krajnjem kupcu, ona se prodaje preko fiktivnih kompanija, često drugim sličnim kompanijama.
Prošle nedelje SAD su sankcionisale učesnike u lancu šverca nafte koji podržava Iran, a koji je Vašington optužio da usmerava novac Hezbolahu, terorističkoj grupi sa sedištem u Libanu koju podržava Teheran.
„Pojedinci koji vode ovu ilegalnu mrežu koriste mrežu lažnih kompanija i lažne taktike, uključujući falsifikovanje dokumenata, da prikriju poreklo iranske nafte, prodaju je na međunarodnom tržištu i izbegnu sankcije“, rekao je Brajan Nelson, zvaničnik američkog Ministarstva finansija.
Tajno finansiranje terora
Međutim, sposobnost tajnog finansiranja terorizma samo je jedna od bezbroj prednosti koje Iran izvlači iz svog podzemnog finansijskog sistema.
Najveća prednost je što daje problematičnoj ekonomiji zemlje pristup tvrdoj stranoj valuti bez ijednog dolara da uđe u iranski bankarski sistem.
Iako većina sredstava generisanih kroz ovu mrežu ostaje u inostranstvu, lokalne kompanije mogu da koriste prihod ostvaren kao kolateral kod kuće. Iranski mračni finansijski sistem izgrađen je na onome što je u zemlji poznato kao „menjačke kuće“.
Desetine organizacija su zapravo klirinške kuće sa sedištem u Iranu koje upravljaju mrežom lažnih kompanija u inostranstvu, obično registrovanih u Kini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Turskoj.
Ove institucije su pod strogom kontrolom režima. Ako iranska kompanija treba da izvrši inostranu transakciju koja je zabranjena sankcijama, njena lokalna banka može da se obrati nekoj od ovih kuća kako bi filtrirala plaćanje kroz lavirint lažnih kompanija, što otežava pronalaženje pravog porekla, ističu zapadne diplomate.
Manje poznat aspekt ove podzemne trgovine je centralna uloga velikih zapadnih banaka. Mnoge transakcije, od nafte do starog metala, denominirane su u evrima ili dolarima. To znači da poravnanje, poslednji korak u transakciji, zahteva učešće evropske ili američke banke, u zavisnosti od valute.
Iran je koristio velike banke sa sedištem u EU, kao što su nemačka Commerzbank i Deutsche Bank, kao i američke banke, uključujući Citigroup, da izmire ove transakcije, prema podacima iranske razmene koje je analizirao Politiko.
Prema pravilima američkih sankcija, domaćim bankama i stranim bankama koje posluju u SAD zabranjeno je da obavljaju gotovo sve finansijske transakcije koje uključuju Iran.
Ilegalna iranska zarada
Diplomate su saopštile da podaci o razmeni pokazuju da se iranska zarada od nezakonitog izvoza usmerava kroz međunarodni bankarski sistem, ali nije bilo dokaza da su banke bile svesne da su transakcije deo plana Teherana da zadrži prihode od nafte.
Ako američka vlada nije posebno označila lažne kompanije navedene u transakcijama, banke često ne uspevaju da otkriju sumnjive aktivnosti. Iako banke imaju stroge propise za praćenje porekla sredstava, Iranci su postali majstori u skrivanju odakle dolazi gotovina.
Ništa u podacima o kliringu ne otkriva vezu sa Iranom. Transakcije o kojima je reč često uključuje istu grupu kompanija i banaka sa sedištem u Kini, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Singapuru i Indiji, a vrednosti se kreću od nekoliko hiljada do miliona dolara.
Lavovski deo transakcija ide preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, kažu diplomate. Blizina Irana i labavo regulatorno okruženje čine ga privlačnim mestom za Teheran za poslovanje.
Ovi isti atributi su i ovu zemlju stavili pod lupu evropskih zvaničnika. Očekuje se da će Evropska komisija u narednim danima staviti UAE na listu zemalja sa „visokim rizikom“ po pitanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Jedna od kompanija koja se često pojavljuje u evidenciji transakcija je Hua Gong HK Trading Limited registrovana u Hong Kongu. Osnovana je u oktobru 2018, ubrzo nakon što su SAD počele da ponovo uvode sankcije Iranu. Zapadne diplomate kažu da je ovo lažna kompanija, kojom upravlja Tahaiiori Garantee Societi, jedna od najvećih iranskih berzi valuta.
Transakcije Hua Gonga prošle godine su išle preko Dojče banke i Sitibanke preko kineskih banaka. Primaoci sredstava su kompanije u Hong Kongu, Italiji i Singapuru.
Šta kažu banke?
Politiko je kontaktirao zapadne banke i tražio od njih informacije o iranskoj razmeni. Dotične evropske banke odbile su da komentarišu da li su svesne da iza istaknutih transakcija stoje iranski entiteti.
„Komercbanka ozbiljno shvata svoje obaveze i odgovornosti u skladu sa zakonima i propisima o sankcijama“, navodi se u saopštenju finansijske institucije sa sedištem u Frankfurtu, uključujući one koje sprovode UN, EU, SAD i Velika Britanija.
Dojče banka je pre 15 godina usvojila politiku odbijanja „bilo kakvog posla sa strankama u Iranu“, rekao je portparol, dodajući da banka takođe primenjuje stroge kontrole na globalnom nivou kako bi sprečila i otkrila izbegavanje sankcija gde god je to moguće.
Portparol Citigroup-a rekao je da banka sa sedištem u Njujorku „veoma ozbiljno shvata poštovanje propisa o finansijskom kriminalu, marljivo nadgledajući i prateći smernice relevantnih vlada i drugih izvora od poverenja kako bi zaštitila međunarodni finansijski sistem od zloupotrebe od strane nelegitimnih kompanija ili drugih ilegalnih aktera“.
Međutim, izvori bliski bankama privatno kažu da je sve to lakše reći nego učiniti. Banke su uložile milijarde u sofisticirane kompjuterske sisteme kako bi iskorenile sumnjive transakcije i angažovale armije stručnjaka za finansijski kriminal.
Međutim, Iranci su često korak ispred njih.
„Teško je znati kada smo izloženi prevarama. Ljudi koji se ovim bave profesionalno poznaju jurisdikcije koje ne sarađuju sa američkim vlastima, tako da i ovde postoji regulatorna arbitraža“, priznao je direktor jedne od banaka.
Nije jasno u kojoj meri su određene transakcije koje analizira Politiko možda prekršile sankcije SAD. Portparolka američkog Ministarstva finansija nije komentarisala konkretne banke, ali je rekla da postoji bogata evidencija o pažljivom praćenju poštovanja američkih sankcija Iranu i Rusiji i da će to nastaviti da čini, uključujući i kada su u pitanju finansijske institucije.
„Ministarstvo finansija će nastaviti da traži pokušaje izbegavanja sankcija za skrivanje i kretanje novca kroz međunarodni finansijski sistem, a finansijske institucije treba da ostanu budne za takve radnje“, rekla je portparolka.
Kršenje američkih sankcija u prošlosti je bilo izuzetno skupo za evropske banke. Na primer, francuski BNP je 2014. kažnjen sa 8,9 milijardi dolara zbog kršenja američkih sankcija Iranu i drugim zemljama.
Evropska unija je ukinula većinu finansijskih sankcija Iranu u okviru nuklearnog sporazuma iz 2015, kojeg se evropske sile i dalje pridržavaju.
Uprkos tome, evropske banke su uglavnom izbegavale transakcije iz straha od izloženosti američkim sankcijama. I dok su nacionalni regulatori u Evropi odgovorni za nadgledanje svojih banaka, na Evropskoj centralnoj banci (ECB) je kao menadžeru zajedničke valute da nadgleda transakcije denominirane u evrima koje prolaze kroz njen sistem poravnanja poznat kao TARGET2.
Kritičari krive Evropsku centralnu banku
Kritičari optužuju Evropsku centralnu banku da zatvara oči pred zloupotrebama svog sistema poravnanja. Na pitanje Politika kako je ECB nadgledala svoju mrežu i da li je banka upoznata sa nezakonitim aktivnostima koje uključuju iranske lažne kompanije i banke evrozone, portparol je rekao:
„ECB sprovodi sankcije Evropske unije, a ne sankcije koje su nametnule jurisdikcije van Unije. Što se tiče sankcija Evropske unije, ECB osigurava da TARGET2 ne izmiruje transakcije koje podležu sankcijama.“
Međutim, čak i ako finansijske transakcije sa iranskim interesima ne krše sankcije Evropske unije, evropski propisi protiv pranja novca zahtevaju od banaka da sprovode temeljne provere identiteta svojih klijenata.
To je standard koji se zove „upoznaj svog kupca“. Nedostaci Evropske unije u ovom pogledu evidentni su godinama. U septembru je Evropska agencija za bankarstvo, koja koordinira regulativu u ovom sektoru, rekla da zvaničnici širom regiona „moraju učiniti više“ u borbi protiv nezakonitih aktivnosti u evropskom finansijskom sistemu.
Dok se to ne dogodi, kažu zapadne diplomate, Iran će nastaviti da koristi evropsku finansijsku infrastrukturu bez straha od otkrivanja, što bi Rusija onda mogla da sledi.
„Ovo nije rupa u zidu, jednostavno nema zida“, rekao je jedan evropski zvaničnik.
