Statističari tvrde da se, kako se približava vreme za uvođenje zabrane, na ovim prostorima sve manje upotrebljavaju proizvodi od plastike za jednokratnu upotrebu. Istini za volju, brojevi i dalje nisu na zadovoljavajućem nivou za svu plastiku, ali je pri kupovinama makar sve primetnije korišćenje torbi za višekratnu upotrebu.
Podaci pokazuju da ogromna većina koristi takve torbe ili kese, ali ih u svaku kupovinu ipak nosi tek polovina građana.
Zakon o zabrani korišćenja tih proizvoda počinje da se primenjuje 20. decembra ove godine. Od tog datuma više se neće proizvoditi ili uvoziti većina plastičnih kesa i slamčica, kao i štapića za mešanje, jednokratnih pribora za jelo i pakovanja za hranu za poneti. Za godinu dana biće zabranjena i prodaja ovih stvari.
Kanada je jedna od tridesetak zemalja koje snažno lobiraju za međunarodni sporazum kojim bi se, do 2040. godine, okončalo globalno zagađenje plastikom.
Podaci o količini plastike koja svake godine završi na deponijama, ali i u rekama, jezerima i okeanima, kao i u prirodi, bukvalno su zastrašujući. Problem je i što se samo mali deo, otprilike tek desetina, prikupi za reciklažu.
Generalno, Kanađani bacaju veliku količinu otpada. Među zemljama G7, više đubreta bacaju jedino Amerikanci, 812 kilograma po osobi godišnje, dok ovde to iznosi 706 kilograma. Zanimljivo je da je u Japanu količina otpada po stanovniku čak dvostruko manja nego u SAD-u, svega 399 kilograma.
