U dopisu koji je potpisao 41 od 81 poslanika navodi se da je parlamentarna većina otvorena za razgovor o deblokadi institucija i "minimumu izbornih pravila" za predsedničke izbore naredne godine, uz poziv Đukanoviću na dijalog.
Đukanović je pre dve nedelje potpisao sporni Zakon o predsedniku Republike, kojima se ustavno ovlašćenje šefa države da predloži mandatara za sastav vlade prenosi na skupštinu, ali je saopštio da neće učestvovati u primeni tog akta koji je opisao kao "neustavan".
Prema spornom Zakonu, Đukanović bi trebalo da obavi konsultacije sa partijama i da dodeli mandat za sastav vlade kandidatu parlamentarne većine. Ako on odbije da predloži mandatara, usvojeni Zakon predviđa da parlamentarna većina preuzme taj deo njegovih ustavnih ingerencija.
Pre nego što su izmene Zakona usvojene, Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope, preporučila je da se od toga odustane jer se na taj način "menjaju odredbe Ustava".
Ustavni sud ne može da odlučuje o spornom aktu, kao ni o brojnim drugim, jer je u blokadi. Partije odbijaju da postignu dogovor oko izbora sudija Ustavnog suda koji je od septermbra bez kvoruma.
Evropska unija i SAD su upozorili da bi dalja blokada institucija, ali i formiranje vlade na osnovu spornog akta, mogli da dovedu do izolacije Crne Gore.
EU je ranije saopštila da će preispitati da li li će sarađivati sa vladom koja bi bila fomirana na osnovu "upitnog Zakona o predsedniku", dok je Vašignton poručio da bi formiranje nove vlade bez izbora bio "rizičan potez" i da "ne vidi kako bi mogao da sarađuje s vladom formiranom" na osnovu spornog Zakona.
Pobednici izbora 2020. godine, Demokratski front, Demokratska Crna Gora i Građanski pokret URA, tvrde da imaju stabilnu većinu i žele da Lekić sastavi novu vladu koja bi upravljala Crnom Gorom do redovnih parlamentarnih izbora 2024. godine. Te stranke u zbiru imaju 41 od 81 poslanika parlamenta.
Opozicija na čelu sa Đukanovićem izlaz vidi u vanrednim parlamentarnim izborima.