Nadležni, političke partije i nevladine organizacije, su oštro osudili incidente, policija i tužilaštvo ispituju pozadinu, a NVO, posmatrači izbora, pozvali su sve aktere na "smirivanje tenzija".
Crna Gora je u najneizvesnijoj trci za predsednika države u poslednjih 35 godina, u kojoj je sedam kandidata, gotovo bez izgleda da pobede u prvom krugu, pokazuju istraživanja javnog mnjenja.
Kandidat Pokreta Evropa sad Jakov Milatović je napadnut u petak uveče na Cetinju, kada je oko 50 građana, pokušalo da ga spreči da uđe u salu u kojoj se održavao predizborni skup. Policija je sinoć saopštila "da je sprečila teže posledice i omogućila da se skup održi".
Dok je Milatović sa obezbeđenjem prolazio kroz policijski špalir, okupljeni građani, protivnici skupa, su nasrtali pokušavajući da udare predsedničkog kandidata, pokazuju snimci objavljeni u medijima. Policija i tužilaštvo ispituju slučaj, koji su osudili Ministarstvo pravde, političke partije i nevladine organizacije.
Nadležni ispituju i pretnje smrću koje su sa istog Tviter naloga u petak, odnosno sredinom ove sedmice upućene predsedničkom kandidatu DPS-a Milu Đukanoviću i njegovoj supruzi Lidiji, te kandidatkinji SDP-a Draginji Vuskanović.
Predsednički kandidat Pokreta Evropa je posle incidenta rekao Vijestima da "oprašta svim zavedenim ljudima", ali da neće "zaboraviti da su političari svojim stavovima i dosadašnjim nametnutim podelama doveli društvo u ovo stanje, da je zbog njih nasilje postalo svakodnevica".
Kazao je da lider DPS-a "ne može zaustaviti slobodne građane Crne Gore da zemlja bude istrgnuta iz njegovih ruku i zauvek trasirana na put pravde, jednakosti i pomirenja."
Protivnici Milatovićevog skupa na Cetinju su nosili transparente na kojim je, između ostalog pisalo: "Pa što ako pogine deset Crnogoraca", što je navodna njegova izjava tokom nemira 5. septembra 2021. na Cetinju prilikom ustoličenja mitropolita Srpske pravosavne crkve u Crnoj Gori (SPC) Joanikija.
Milatović je tada bio ministar u Vladi Zdravka Krivokapića koja je odobrila intervenciju policije u kojoj je povređeno više desetina ljudi, a na protivnike ustoličenja bačena velika količina suzavca.
DPS je oštro osudila pretnje Milatoviću, uz stav da "razume gnev" građana Cetinja, sa porukom da "nasilje nije rešenje" i poziv da političke stavove iskazuju mirno, na biralištima.
Premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović i ministar pravde Marko Kovač, uz osudu napada, pozvali su nadležne na hitnu reakciju.
Pored Milatovića na meti napada, ali upućenih putem društvene meže Tviter, bili su Đukanoviću i Vukasnović Stanković.
Sa Tviter naloga pod imenom Boris Janković, Đukanoviću se predviđa sudbina italijanskog, fašističkog diktatora iz Drugog svetskog rata Benita Musolinija. Uz tekst je postavljena fotografija egzekucije Musolonija.
Kandidatkinji SDP-a Vuksanović Stanković je sa tog Tviter naloga poručeno da će osoba koja stoji iza tog naloga, "u sliučaju da je sretne na ulici, nokautirari i ostaviti da leži u lokvi krvi". Tokom prethodne godine, ona je više puta dobijala pretnje zbog čega od polovine prošle godine ima 24-časovnu zaštitu policije.
U kampanji je sedam kandidata i po oceni analitičara reč je o najneizvesnijoj utrci za predsednika Crne Gore od 1997, kada se nakon raspada nekada jedinstvenog DPS-a i otklona od politike Slobodana Miloševića, Đukanović suočio sa Momirom Bulatovićem.
Predizborna istraživanja ukazuju da Crna Gora neće dobiti predsednika u prvom krugu, te da uz Đukanovića, najviše šansi za drugi krug imaju kandidati Pokreta Evropa sad, Demokarata i Demokratskog fronta (DF) Jakov Milatović, Aleksa Bečić i Andrija Mandić.
U slučaju da se ispune predizborna istraživanja, drugi krug predsedničkih izbora bi se održao 2. aprila.
