Istraživanje pokazuje da su mladi zabrinuti zbog uloge SAD kao "svetskog policajca" i sve veće ekonomske moći Kine.
Studija je zasnovana na fokus grupama sa oko 120 učesnika starosti od 18 do 29 godina, različitih ideoloških uverenja, u glavnim gradovima Velike Britanije, Francuske i Nemačke, prenosi Bi-Bi-Si.
Mnogi učesnici istraživanja su izrazili zabrinutost zbog načina na koji SAD koriste svoju moć na globalnoj sceni, ocenjujući da je njihovo delovanje u inostranstvu zasnovano na ličnom interesu i da u donošenju spoljnopolitičkih odluka ne uzimaju u obzir interese saveznika.
"U sve tri zemlje i četiri ideološke grupe, mladi Evropljani su nepokolebljivi u mišljenju da se SAD ponašaju kao svetski policajac na štetu svetske zajednice", navodi se u zaključcima istraživanja.
Učesnici su posebno ukazali na vojne intervencije SAD u Iraku i Avganistanu kao primere štetnih posledica američkog stranog uticaja.
Kada su ispitanici pominjali američku pomoć Ukrajini u ratu protiv Rusije, to je bilo uglavnom u pozitivnom tonu, ali su ratovi u Iraku i Avganistanu u kojima je američka vojska direktno učestvovala imali veći uticaj na oblikovanje njihovog mišljenja o uticaju SAD.
Takođe je bilo i tvrdnji o licemerju SAD zbog zalaganja za ljudska prava i demokratiju u inostranstvu, dok istovremeno ne rešavaju probleme kod kuće. Jedna Francuskinja je kao primer navela nedavnu odluku američkog Vrhovnog suda o ukidanju ustavnog prava na abortus.
Emanule Dojčman iz nemačkog Univerziteta u Flenzburgu izjavio je da su mladi Evropljani svoje "formativne godine" proveli za vreme administracije Donalda Trampa i da je to možda imalo trajni štetni uticaj na njihov stav o SAD.
Kada je u pitanju Kina, učesnici istraživanja su bili veoma kritični zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji, odnosa prema muslimanskoj zajednici Ujguri i ugrožavanja slobode govora u Hongkongu.
Takođe su iskazali zabrinutost zbog kineskog ekspanzionizma i vojnih akcija u Južnom kineskom moru.
Učesnici istraživanja su, međutim, priznali da prekidanje veza njihovih zemalja sa Kinom ne bi bio "pragmatičan cilj" s ekonomske tačke gledanja.
