Ti novi lanci snabdevanja, kojima se Rusiji šalju alkohol, luksuzna roba i drugi zapadni proizvodi, podrivaju napore Evrope da kazne Moskvu i treba da budu blokirani, izjavio je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielijus Landsbergis.
"Zaobilaženje sankcija EU nije samo kratkovida odluka, ono podriva osnovne principe naše unije", izjavio je Landsbergis za briselski portal Politiko, povodom podataka koji pokazuju da grupa kavkaskih i centralnoazijskih zemalja postaju čvorišta indirektne trgovine s Rusijom.
Prema podacima sa platforme Trejd data monitor (Trade Data Monitor) koja prati izvoz i uvoz više od 100 zemalja, obim trgovine Gruzije s Rusijom porastao je za gotovo 22 odsto od početka rata, dok je količina alkohola koju je izvezla u Rusiju povećana za više od 120 odsto.
Izvoz Kazahstana u Rusiju je u istom periodu povećan za oko 57 odsto u dolarskoj vrednosti.
Jermenija, koja ima bliske trgovinske odnose s Rusijom, zabeležila je 2022. rast bruto-domaćeg proizvoda za 11 odsto. Izvoz u Rusiju je povećan pet puta, a transfer novca iz Rusije je porastao čak sedam puta u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Svetske banke. Jermenija je imala i budžetski suficit, a njena valuta dram bila je jedna od najboljih u svetu.
"Pojavili su se novi trgovinski tokovi preko trećih zemalja gde možete videti rast izvoza u Rusiju, kao i rast uvoza sa Zapada", izjavio je Janis Kluge sa nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.
Prema njegovim rečima, najveći deo tog takozvanog paralelnog uvoza je roba široke potrošnje za koju proizvođači kažu da ne žele da prodaju Rusiji, ali umesto toga raste prodaja zemljama koje imaju bliske odnose s Rusijom.
"To je biznis vredan više milijardi dolara koji se povećao i pokreće zaista snažnu ekspanziju izvoza iz ruskih suseda", kazao je Kluge.
Jedan vlasnik restorana u Moskvi rekao je za Politiko, pod uslovom da ostane anoniman, da je njegov bar snabdeven zapadnim brendovima, alkoholna pića nabavlja iz Kazahstana, a koka-kolu iz Gruzije.
Temur Umarov iz Karnegi Rusija centra za Evroaziju kaže da ovi novi tokovi novca daju veliki podsticaj zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
"Bilo je nekoliko izveštaja da ruski biznismeni pokušavaju da ubede partnere u Kazahstanu, Kirgistanu, pa čak i Uzbekistanu koji nije član Evroazijskog ekonomskog saveza, da naručuju stvari iz evropskih zemalja i drugih delova sveta odakle više nije lako uvoziti u Rusiju", rekao je Umarov.
Rezultat toga je "mnogo dinamičnija i energičnija ekonomska situacija u centralnoj Aziji", ocenio je Umarov, dodajući da mnoge kompanije i organizacije pokušavaju da iskoriste ovaj trenutak.
Politiko ukazuje da postoji zabrinutost da bi ove rute mogle biti iskorišćene i za preprodaju osetljivijih proizvoda dvojne namene, kao što su mikročipovi koji mogu biti upotrebljeni u ruskoj vojnoj industriji.
Iako se paraleleni uvoz generalno smatra legalnom sivom zonom, on je protivan duhu sankcija EU.
"Članice EU treba da pošalju jasnu poruku i trećim zemljama i evropskim kompanijama. U Litvaniji, kompanije koje zaobilaze (sankcije) izložene su ogromnom pritisku javnosti jer je naše društvo napravilo jasan izbor: Vrednosti su važne i ne mogu se menjati za uobičajeno poslovanje s agresorom", izjavio je šef litvanske diplmatije.
Landsbergis je dodao da se samo prihvatanjem mogućeg privremenog negativnog uticaja na evropski biznis zarad mira može postići jedinstvo u kreiranju i primeni sankcija.
