Nova generacija političara sada na vlasti u Crnoj Gori obećala je da će sprovesti reforme potrebne za ubrzanje njenog pristupanja Evropskoj uniji (EU) i iskoristiti "mogućnosti" koji je otvorio rat u Ukrajini, preneo je britanski list Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Jakov Milatović, 36-godišnji bivši ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj, nedavno je postao predsednik Crne Gore posle kampanje za ubrzane pregovore o pristupanju EU.
Njegova pobeda nad aktuelnim predsednikom Milom Đukanovićem, koji je vodio naciju 33 godine, označava novu eru u zemlji od 620.000 stanovnika, koja je do 2006. bila ujedinjena sa Srbijom i lojalna Rusiji, ocenio je britanski list.
Milatovićev uspon je bio brz. Osnovao je svoj Pokret Evropa sad (PES) 2022. Stranka je ostvarila dobar rezultat na prošlogodišnjim lokalnim izborima i na putu je da pobedi na parlamentarnim izborima 11. juna.
Nedavne ankete pokazuju da bi ta stranka mogla da osvoji oko 30 odsto glasova, što bi kojoj omogućilo da okupi većinu potrebnu za usvajanje reformi potrebnih za članstvo u EU.
Crna Gora je već pristupila NATO-u, ali su njeni pregovori o članstvu sa EU zaustavljeni zbog sporog napretka u pogledu većine kriterijuma za pristupanje, posebno vladavine prava i pitanja korupcije.
Međutim, rat u Ukrajini usredsredio je EU "na opasnost zanemarivanja zemalja koje su ranije bile u ruskoj orbiti, dok se Berlin i Brisel zalažu za ponovni podsticaj na Balkanu", naveo je FT.
Proširenje EU je uglavnom bilo na čekanju otkako je blok primio Hrvatsku pre jedne decenije, dok su preostale zemlje Zapadnog Balkana bile u različitim fazama procesa.
Nažalost, EU je politički reagovala na "Zapadnom Balkanu tek posle (početka) ruske agresije u Ukrajini", rekao je nedavno Milatović.
"Deset godina je ceo proces proširenja bio veoma tehnički. Sada postoji mogućnost da u narednih godinu ili dve Crna Gora napravi veliki korak napred", ocenio je Milatović.
FT smatra da bi taj rok Crna Gora mogla teško da ispuni jer je otvorila mali broj poglavlja o pristupanju EU.
Britanski list dodaje da Milatović želi jake istorijske, kulturne, verske i jezičke veze sa Srbijom, dok Beograd i dalje negoduje Zapadu posle bombardovanja NATO-a 1999. godine i sukoba na Kosovu.
Milatović je rekao da je njegova zemlja, kada je ušao u politiku 2020. godine, "više ličila na Kazahstan nego na zapadnu naciju EU" i dodao da su najveći investitori Kina, Azerbejdžan, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati, a oko 30 odsto turista dolaze iz Rusije.
Prema njegovim rečima, tada je bilo malo ekonomskih veza sa EU, SAD ili Velikom Britanijom, što je Milatović ocenio da tu "nešto nije u redu".
Britanski list je naveo da je Kina 2015. odobrila zajam od milijardu dolara, što je petina crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), za "netransparentni bilateralni sporazum finansiranja izgradnje autoputa prema Srbiji. Zaštita kredita ističe ovog leta, što Podgoricu izlaže velikim rizicima".
Milatović je rekao da će nova vlada hitno razmotriti taj dug i eventualno ga refinansirati uz pomoć Zapada. Takođe je potrebno više finansiranja da bi ostatak autoputa otvorio pristup Evropi preko Srbije.
FT je pored političara PES-a izdvojio još jednog člana nove generacije, a to je Dritan Abazović, aktuelni premijer i lider Jedinstvene reformske akcije, zeleno-liberalne proevropske stranke.
Etnički Albanac i musliman, Abazović je zaslužio poštovanje zbog saradnje sa širokim spektrom političkih snaga, uključujući srpske stranke, dodao je britanski list u opširnom tekstu o Crnoj Gori.
