Sociolog i glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović rekao je na predstavljanju istraživanja, u beogradskom Medija centru, da se 47 odsto ispitanika izjasnilo da živi isto a 24 odsto bolje nego pre 10 godina.
Mihailović je naveo da kada je u pitanju opšte raspoloženje i zadovoljstvo životom, gotovo polovina ispitanika je zadovoljna, ali i naglasio da se situacija menja kada se postave konkretnija pitanja.
"Kad pitamo ljude da li su zadovoljni životom, sagledaju celinu, tada su zadovoljni. Ako pitamo za određene aspekte, onda i nisu toliko zadovoljni. Tada imamo na delu onu negativnu stranu", rekao je on.
Mihailović je dodao da građani pretežno davali loše ocene radu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije u pojedinačnim oblastima, navodeći da su najlošije ocenjeni standard (48 odsto ispitanika), borba protiv kriminala i korupcije (46 odsto), privreda (35 odsto), pitanje Kosova (33 odsto) i pristupanje EU (32 odsto).
On je naveo i da su ispitanici pretežno bili nezadovoljni stanjem u određenim oblastima, posebno u zdravstvu (56 odsto), pravosuđu (54 odsto), životnoj sredini i privredi (po 49 odsto), kao i školstvu (44 odsto).
Govoreći o finansijskim aspektima, Mihailović je naveo da 41 odsto ispitanika smatra da njihovom domaćinstvu nedostaje mnogo da bi pristojno živeli, dok 29 smatra da im nedostaje malo.
"Znači da 70 odsto ljudi kaže da im nešto fali da bi pristojno živeli", kazao je glavni istraživač Demostata.
Kada je u pitanju opšti pogled na stanje u zemlji, 26 odsto smatra da ono ide na bolje, 33 odsto na gore, dok 41 odsto ispitanika smatra da Srbija "stoji u mestu".
Mihailović je rekao da se za sklapanje dobrih odnosa sa Rusijom izjasnilo 22 odsto ispitanih, a za dobre odnose sa EU - 20 odsto.
On je rekao da je "ka istoku", odnosno Rusiji i Kini, orijentisano 30 odsto ispitanih, a da je "znatno više orijentisano prema zapadnim zemljama".
Komentarišući uticaj medija na informisanje javnosti, programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je da se građani najviše informišu iz tri bloka što se, kako je rekao, preslikava na politički život.
"U prvom bloku su RTS, Pink, Hepi, Prva, odnosno provladine televizije sa nacionalnom frekvencijom u koje poverenje ima 30 odsto građana, u drugom bloku su N1, Nova i neki JuTjub kanali u koje poverenje ima 18 odsto građana.
Oni vrovatno imaju još veći potencijal pošto nemaju nacionalne frekvencije. Treća, vrlo bitna grupa odakle se informišu građani su portali i društvene mreže koje kao izvor informisanja koristi 23 odsto građana", kazao je Panović.
Ocenio je da istraživanje pokazuje da novine "polako odlaze u prošlost".
"Uticaj štampe je vrlo mali, i ozbiljne novine i tabloidi, kad se saberu, opet predstavljaju najmanji deo odakle se građani informišu", rekao je Panović.
Po njegovim rečima, istraživanje je pokazalo i da građani misle da nemaju svi politički akteri dovoljno prostora na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pri čemu, kako je rekao, takav stav ima 26 odsto ispitanika koji podržavaju Srpsku naprednu stranku.
"Protiv napada na novinare je 55 odsto ispitanika iz SNS. Tu vidim demokratski potencijal SNS koji možda nije dominantan ali tinja i ne treba ga odbaciti", rekao je Panović.
Komentarišući stavove građana po pitanju Kosova, EU i rata u Ukrajini, Panović je ocenio da se javno mnenje "polako racionalizuje" ali da je i dalje "dosta paradoksa".
"Po pitanju Kosova imamo trend pacifikacije a što se tiče stavova građana o ulasku u EU, po 33 odsto je za i protiv članstva, što znači da EU u Srbiji ne stoji loše", naveo je Panović.
Govoreći o situaciji u Srbiji posle serije opozicionih protesta, Panović je ocenio da bi oni mogli da budu trenutak istine za stranke desnice, koja je, po njegovim rečima, vrlo fluidna u smislu koje su stranke protiv a koje za Vučića.
"Na kraju do nekih izbora se mora doći. Ne verujem u tehničke, prelazne vlade bez izbora. Postoje i ti modeli u određenim situacijama, ali mislim da nismo blizu toga", rekao je Panović.
Istraživanje javnog mnenja obavljeno je u poslednjim danima aprila i prvim danima maja, na reprezentativnom uzorku od 1.600 ispitanika, neposredno pre masovnih ubistava i protesta u Srbiji.
