Desetonedeljno suđenje, koje treba da počne , pojačava napore američkih regulatora da se Gugl zauzda merama protiv njegove osnovne poslovne delatnosti, veb pretraživača, kojom je izrastao u giganta vrednog 1.700 milijardi dolara, ističe Njujork tajms.
Američko Ministarstvo pravosuđa u dve predsedničke administracije radilo je tri godine na slučaju u kojem se Gugl optužuje da je nezakonito zloupotrebio svoju poziciju da bi ugušio konkurenciju u internet pretragama.
Za svoju odbranu Gugl je angažovao stotine ljudi, tri moćne advokatske firme i potrošio milione dolara na pravne troškove i lobiste.
Okružni sud Distrikta Kolumbija će početi da razmatra argumente na suđenju koje, kako piše Njujork tajms, zadire u srž pitanja koje se već dugo nameće, da li su današnji tehnološki giganti postali dominantni kršenjem zakona.
Ovaj slučaj je prvo suđenje o monopolu koje je federalna vlada pokrenula u modernoj internet eri, pošto je generacija tehnoloških kompanija došla do ogromnog uticaja na trgovinu, informacije, javni diskurs, zabavu i rad, podvlači list, ukazujući da suđenje uvodi antimonopolsku borbu protiv tih kompanija u novu fazu, pomerajući fokus s onemogućavanja njihovih akvizicija na dublje ispitivanje njihovog poslovanja koje ih je dovelo do moći.
Takav, kako navodi Njujork tajms, konsekventni slučaj u vezi s moći tehnoloških kompanija Ministarstvo pravde nije vodilo još od tužbe protiv kompanije Majkrosoft iz 1998. zbog kršenja antimonopolskih propisa.
Međutim, od tada su se kompanije kao što su Gugl, Epl, Amazon i Meta, koja poseduje Fejsbuk i Instagram, još više utkale u živote ljudi i presuda bi mogla da ima značajne posledice, usporavajući ili potencijalno uništavajući najveće internet kompanije posle decenija neobuzdanog rasta.
Tužba protiv Gugla podneta 2020. godine, u vreme administracije Donalda Trampa, fokusira se usko na popularni pretraživač te kompanije. Suđenje, međutim, ima široke implikacije na poslovne ambicije internet giganta, piše Vašington post.
Proces je deo preispitivanja u Vašingtonu, gde je dugo uvreženo mišljenje da je internet po svojoj prirodi otvoren i da zato može da se samoreguliše kroz konkurenciju. U pitanju je i osećaj među antimonopolskim organima da će bez hitne reakcije giganti iz Silicijumske doline svoju tržišnu dominaciju preneti na sledeću generaciju tehnologije, potencijalno gušeći inovacije u oblastima kao što je veštačka inteligencija.
U narednih 10 nedelja, Ministarstvo pravde i grupa tužilaca tvrdiće na sudu da je Gugl nezakonito zloupotrebio svoju monopolsku moć protiv rivala, sklapajući ugovore kako bi osigurao dominaciju, između ostalog plaćajući Eplu, Samsungu i drugim proizvođačima pametnih telefona da Guglov pretraživač bude osnovna (difolt) opcija na njihovim uređajima.
Iako tužba može imati veliku ulogu u određivanju budućeg pejzaža za poslovanje tehnoloških kompanija, Ministarstvo pravde SAD se poziva na Šermanov antimonopolski zakon iz 1890. godine.
Ministarstvo pravde je retko koristilo taj zakon protiv američkih visokotehnoloških kompanija iz opreza da ne utiče na inovacije. Ipak, ukazuje Vašington post, Ministarstvo je intervenisalo u ključnim trenucima.
Iako je Ministarstvo pravde odustalo od tužbe protiv kompanije Aj-Bi-Em (IBM), 13 godina nakon što ju je podnelo 1969. godine, stručnjaci za antimonopolska pitanja tvrde da je ona bila dovoljna da se obuzda ta kompanija i omogući uspon Majkrosofta.
Kada je Majkrosoft postao industrijski gigant, Ministarstvo pravde je podnelo tužbu protiv njega zbog monopola. Iako je slučaj rešen pogodbom, stručnjaci kažu da je bilo dovoljno da se ta kompanija ograniči, posle čega je usledio uspon Gugla.
Dugoočekivano pravno sučeljavanje Ministarstva pravde i Gugla moglo bi da preoblikuje jednu od najdominantnijih internet platformi, ukazuje Si-En-EN (CNN).
Budući da je to prvi slučaj koji ide na sud u nizu tužbi protiv Gugla zbog njegove dalekosežne ekonomske moći, postupak će testirati spremnost sudova da suzbiju velike tehnološke platforme, ukazuje američka televizija, dodajući da bi suđenje takođe moglo biti najava za odlučniju antimonopolsku politiku administracije Džozefa Bajdena.
Kada je tužba prvi put podneta, američki antimonopolski zvaničnici nisu isključili mogućnost rastavljanja Gugla na više različitih kompanija, upozoravajući da bi njegovo ponašanje moglo da ugrozi buduće inovacije ili uspon drugih kompanija.
Tužba Ministarstva pravde protiv Gugla sadrži paralele sa slučajem Majkrosoft, ukazuje Fajnenšel tajms, navodeći da stručnjaci kažu da je u pitanju najznačajniji antimonopolski slučaj u SAD od Majkrosofta.
Sličnosti su u nizu sporazuma koje je Gugl sklopio, a koji garantuju da će njegov pretraživač imati uočljivo mesto kada korisnici uključe pametni telefon ili otvore pretraživač. Ti ugovori nezakonito isključuju konkurente, navodi Ministarstvo pravde, upoređujući ih s ugovorima koje je Majkrosoft potpisao s proizvođačima računara da promoviše svoj Internet eksplorer i da uništi Netskejp.
Ipak, dodaje britanski list, pravni stručnjaci ukazuju na značajne razlike u odnosu na Majkrosoft zbog kojih se američka vlada suočava s teškom bitkom.
Centralno za ovaj slučaj biće da li Ministarstvo pravde može da pokaže da Guglovi ugovori s proizvođačima telefona isključuju konkurente. Gugl tvrdi da su njegove ugovore, za razliku od ugovora kojima je Majkrosoft prisilio proizvođače računara da obezbede upotrebu Ekplorera, određivale kompanije kao što je Epl, koje su dizajnirale svoj korisnički interfejs.
Takođe, u mnogim slučajevima ugovori nisu isključivi, odnosno dozvoljavaju proizvođačima telefona da daju različite stepene značaja drugim pretraživačima, što će otežati Ministarstvu pravde da dokaže da je Gugl aktivno isključivao konkurente.
Ako Gugl pobedi, ukazuje britanski list na ocene stručnjaka, u njegovom poslovnom modelu neće biti promena.
S druge strane, Ministarstvo pravde još nije naznačilo koje pravne mere će tražiti ako pobedi u slučaju protiv Gugla, mada je očigledna ambicija da se ostvari velika pobeda u istaknutom suđenju protiv tehnološkog džina podigla očekivanja da će tražiti snažne kazne.
Kritičari Gugla u tehnološkoj industriji traže da se kompanija podeli, mada mnogi pravni stručnjaci kažu da je to malo verovatno, budući da ne postoji očigledan način na koji bi Gugl mogao da se podeli. Verovatniji ishod bi bila pravila za sprečavanje novih zloupotreba i neka vrsta nadzora nad poslovanjem, kao što je nametnuto Majkrosoftu.
U slučaju Majkrosofta, sudija je presudio da softverski gigant treba da se podeli na dve kompanije, ali je u žalbi ta presuda poništena, i Majkrosoft je postigao nagodbu s Ministarstvom pravde.
