Izborom Džonsona, istaknutog saveznika bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, stvoreni su uslovi za ponovno otpočinjanje rada donjeg doma Kongresa SAD - 22 dana nakon što je grupa najtvrđih republikanskih konzervativaca izdejstvovala smenu Kevina Makartija sa funkcije predsednika Predstavničkog doma.
Nakon tog događaja, Predstavnički dom - u kojem Republikanska stranka SAD ima veoma tanku većinu - bio je onemogućen da raspravlja o donošenju zakona i da ih usvaja, a među podeljenim republikancima nastao je haos.
Bela kuća je zatražila da republikanci u donjem domu Kongresa hitno reše međusobna trvenja u interesu Amerikanaca, jer se u novembru mora usvojiti federalni budžet, a bez toga federalna vlada i institucije neće moći da rade i njihovi zaposleni neće moći da primaju plate. Na razmatranje čekaju i zakoni o davanju finansijske pomoći Ukrajini i Izraelu, dvema zemljama u kojima besne ratovi.
Džonson se izborio za dovoljan broj glasova - ukupno 220, tri više od neophodnih 217 - da bude izabran za najvišu funkciju u Predstavničkom domu. Pre njega su tri republikanca to bezuspešno pokušala: Stiv Skaliz, Džim Džordan i Tom Emer.
Predstavnik manjinskih demokrata Hakim Džefris dobio je 209 glasova.
Donald Tramp kao i dalje najuticajnija figura u Republikanskoj stranci lično je podržao Džonsona i pre njega Džordana, a usprotivio se Emeru.
Džonson je bio jedna od ključnih kongresnih figura koja je 2020. godine učestvovala u Trampovom pokušaju preokretanja rezultata predsedničkih izbora, podseća CNN.
Pošto je Predstavnički dom dobio svog prvog čoveka, sledi ceremonija njegovog polaganja zakletve.
