Reakciji američkih vlasti na navode da srpske kompanije krše sankcije Rusiji prethodiće temeljna i ozbiljna istraga dela administracije SAD koji je zadužen za primenu kaznenih mera, izjavio je za Glas Amerike američki diplomata u penziji Danijel Frid.
"Srbija nije jedina država čije bi kompanije mogle da izbegavaju primenu sankcija. U brojnim slučajevima, vlade nisu svesne postupaka kompanija u okviru jedne države. Bilo je mnogo pojedinaca koje su vlade kažnjavale u zemljama koje podržavaju Ukrajinu i sankcije Rusiji", ukazao je bivši američki zvaničnik u intervjuu za Glas Amerike.
Frid, prvi zvaničnik koji je bio na funkciji koordinatora za primenu sankcija u Stejt departmentu (2013-2017), ukazao je na, kako je označio, važnu nepoznanicu: da li su za navodno kršenje sankcija Rusiji u Srbiji znale i možda ga podržavale više instance.
"Postavlja se pitanje i mislim da bi kreatorima politike u američkoj vladi bilo od koristi da se zapitaju deluju li te kompanije samostalno – ili imaju izvesnu podršku vlasti. Ukoliko je to slučaj – bio bi to veoma loš znak. Međutim, trenutno to nije poznato i uveren sam da će ljudi zaduženi za primenu sankcija u Stejt departmentu i Sekratarijatu za finansije to ozbiljno proveriti", ukazuje Frid.
On je četiri godine (2005-2009.) obavljao i funkciju pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju. Trenutno je, između ostalog, angažovan u Atlantskom savetu, nevladinoj organizaciji iz Vašingtona.
Prema nedavnom istraživanju Radija Slobodna Evropa (RSE), više srpskih kompanija izvozi u Rusiju robu i dobra takozvane dvostruke namene.
Te kompanije se nalaze na meti zapadnih sankcija pošto se mogu koristiti za rusko naoružanje - u svrhu invazije na Ukrajinu.
Roba dvostruke namene, na šta ukazuje i naziv, može se koristiti u vojne i civilne svrhe.
Izvoz se, kako se u istraživanju navodi, obavlja uprkos obećanju predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće služiti kao kanal za zaobilaženje sankcija koje su Rusiji uvele SAD i Evropska unija.
Carinske evidencije iz baza podataka međunarodne trgovine koje je analizirao RSE pokazuje da su srpske kompanije isporučile najmanje 71,1 milion dolara sankcionisane robe dvostruke namene u Rusiju otkako je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, februara 2022.
Inače, jedna srpska kompanija sa sedištem u Beogradu našla se ranije među entitetima i pojedincima iz sveta, kojima su Sjedinjene Države uvele sankcije zbog podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu, piše RSE, a reč je o firmi MCI Trading DOO – sankcionisanoj jula 2023. zbog pomoći jednoj ruskoj firmi u nabavci visokotehnološke opreme od proizvođača iz Azije, Evrope i sa Bliskog istoka.
